O predstavničkoj vladi

188:

жигосан, као да је пун несавладивих предрасуда противу свега за што би се могло доказати, да, је за њега или за друге добро. Још ми се чини и ово: кад се предрасуде упорно држе, томе није нико толико крив, колико они, који те предрасуде за несавладиве проглашују, као да би извинили себе што никад не узимају учешћа у покушају да се оне савладају. Свака предрасуда биће несавладива, ако јој се клањају они који је не деле, па јој ласкају, и примају је као закон природе. Ја мислим, међутим, да у томе случају међу овима који су већ чули о предлогу, уопште нема друге одвратности према овоме, него оне која долази од природног и здравог неповерења, на које наилази свака новост која није толико испитана, да би се могло уопште изложити све што говори за питање, и све што говори противу питања. Једина озбиљна сметња јесте ненавиклост, и ова је збиља страшна, јер уображење много лакше може да се привикне једној великој промени у битности, него и најмањој промени у именима и облицима. Али кад је питање о идеји која праве вредности има, ненавиклост је штета која се даје уклонити; за то се само времена иште. И у ово време већања и уопште живог заузимања за напредовање, ишту се често само године за оно, за што су некада столећа требала.

Одкад је први пут изишла на свет ова књига, критикован је са више страна план г. Хера, што доказује бар, да се тај план брижљиво испитује, и да. се зрелије суди о његовим условима, него што се пре судило. То је природни напредак већања о великим реформама. Противу ових истиче се најпре слепа предрасуда, и наводи којима само слепа предрасуда неке вредности придавати може. У којој мери предрасуда слаби, добијају за неко време маха наводи које она употребљује, јер почем се сад план боље разуме, излазе на видело, поред његових добрих страна, и његове неизбежне неугодности и околности, које му не даду да једним махом донесе све оне