O predstavničkoj vladi

134.

користи, које он собом може да донесе. Али, од свију пребацивања, која и сенку разумног разлога имају, уколико су она мени до знања дошла, нема ни једнога које браниоци плана не би били предвидели, претресли, испитали, иза које они небибили нашли, или да је неистинито, или да се даје лако савладати.

На пребацивање које изгледа као најозбиљније, може се најкраће одговорити; то је предпостављена немогућност да се сачува од преваре, илп од сумње преваре, у пословима главног звања. Јавност и потпуна слобода да се гласачке листе после избора разтледају, беху предложене за осигурање противу преваре пили сумње од преваре; али се тврдило, да та јемства не бп била од користи; јер да би контролисао изборе, бирач би морао да претресе све што је гомила званичника урадила. То бп била врло тешка приметба, ако би било нужде да сваки бирач за себе изборе оверава. Све што би се од једног простог бирача могло очекивати, да путем оверавања. учини, било би ово: да контролише каква је употреба са његовом сопственом гласачком листом учињена; а за ту цељ свака бирачка листа вратила би се, после неког одређеног времена, на место од куд јен дошла. А што он неби могао да учини, учинили би за њега непзбрани кандидати и њихови агенти. Они од неизабраних кандидата, који би мислили да је требало да буду изабрани, употребили би, појединце пли по неколико заједно, своје атенте за оверавање целог поступка у избору; па ако би открили какву погрешку, докази ва то уступили би се једноме одбору народне скупштине, који би све бирачке послове народа испитао и оверио, са десетином онога, времена пи трошка, што су, по систему који данас влада, нужни да би се један прости извештај о избору пред бирачким одбором испитао.

Претпоставимо сад да би се план дао извршити, наводе се два начина на која би се могло учинити, да се од њега има штете у место користи. Прво се вели,