O predstavničkoj vladi

185

да би се дало претеране моћи четицама или кликама, севтарским свезама, друштвима за посебне цели, као што је друштво за мајнски закон (закон о умерености који постоји у Мајни, савезној республици у северној Америци), или друштво за тајно гласање, или дружине састављене сталежвим интересом, или заједничком религиозном исповешћу. Даље наводи, да би се систем дао употребити за партајске цели. Усређени орган сваке политичне странке раваслало би своју листу од 658 кандидата по целој земљи, да би за њу у сваком бирачком округу гласали сви који тој странци припадају. Гласови ових далеко би надмашили бројем оне гласове, који би се икада и за којег независног кандидата добити могли. Систем „ли« (Тће „нскеј“ зузбеш), као што се тврди, излазио би као што и у Америци излази, на корист само великим организованим странкама, чије би се дисте слепо примале, те би се за њих у њиховој подпуности гласови давали, тако да би се оне једва кад надгласати могле, осим у понекој прилици сектарским задругама, или кликама људи сједињених неким заједничким ћеифом, као што је већ напред споменуто.

Одговор на то чини ми се да је неоспоран. Нико не тврди, да би пог. Херовом, или ма којем другом плану, оргапизација престала бити од користи. Растурене снате, кад се упореде са организованим друштвима, остају увек у горем положају. Као што план г. Хера не може променити природу ствари, ми морамо очекивати да се све партије, или сва друштва, велика или мала, која имају организацију, користе овом што више могу, да би ојачала свој утицај. Али под системом који данас влада, ти утицаји јесу све и сва. Растурене снате нису а6с0љутно ништа. Бирачи који не припадају ни великим политичним партијама, ни малим сектарским задругама, немају никаква сретства да учине, да њихови гласови буду од користи. План г. Хера даје им сретства за то. Они могу са више или са мање вештине то средство упд-