O predstavničkoj vladi

136

требити. Они могу добити свој прави Део утицаја, или много мањи. Али што год би они добили, то би било чист добитак. Па кад се предпоставља, да би сваки малп интерес, иди удружење за неку малу цељ, дало себи неку организацију, зашто би предпостављали, да би веллкп иптерес народне интелијенције и карактера једини остао неорганизованг Ако би било листа умерености и листа за шводе сиромаха, и т. п., не би-ли један човек који Јавним духом дише, у једном бпрачком округу било довољан, да састави листу „личне заслуге“, и да је по свој близини растурир И не би-ли неколико таквих људи могли састати се у Лондону, па изабрати из листе канаидата најодличнија имена, без обзира на техничку деобу мнења, и предати их јавности о незнатном трошку по свима бирачким окрузима Треба се сетити, да утицај двеју великих партија, по садашњем начину избора, јесте неограничен; по плану г. Хера он би бпо велики, али сведен у границе. Нити би те две партије, нити друге мање дружине, биле у стању да изберу више представника, него колико би одговарало броју њихових једномишљеника. Систем дисте у Америци ради под условима који су сасвим противни. У Америци бирачи гласају за листу партије, јер избор бива простом већином гласова, па и глас који би се дао за онога, који није сигуран да ће добити већину, сматра се као взалудно бачен. Али, по систему г. Хера, глас који би се дао за једнога човека, од признате важности, имао би скоро онолико исто пзгледа, да ће достићи цељ, колико и глас који би се дао кандидату једне странке. Могло би се надати, декле, да би сваки либерал или консерватовац, који би био п Аруго што, а несамо либерал п консерватовац, који бл имао пи својих сопствених препмућности, поред оних које његова странка има, избрисао имена непознатијих п незнатнијих кандидата партије, па би на место њих заплсао пмена оних, којп служе на част народу. А вероватност да би то тако било, учинила би да се онш који