O predstavničkoj vladi

145

друштво што би га исеључивало од гласања, него његова сопствена лењост. Кад друштво не би испунило своју дужност, по којој би требало да учини, да она знања буду свима доступна, онда би ту имало неке суровости, али та суровост морала би се сносити. Ако је друштво пропустило испунити обе свечане дужности, важнија и битнија од ових мора се најпре испунити: опште учење мора предходити општем ослобођењу. Нико осим ониху којих је, умовањем основаним на предпоставци, вдрави разум ућуткан, неће тврдити, да власт над другима, над целим друштвом, треба предати људима који немају ни најобичније и најбитније спремности за вођење бриге о себи самима, и за разумно заступање својих сопствених интереса , и интереса људи који су у најближој свези с њима. Мотло би се без сумње учинити, да тај разлог даље важи, и да много више доказује. Требало би особито желити, да се и друга знања, осим читања, писања и рачунења, могу захтевати као нужна за употребу права гласа; да се неко знање о образовању земље, о њеној природној и политичној деоби, о основима опште историје и домаће историје и домаћих установа, може захтевати од свију бирача. Али те струке знања, ма да, су неодољиво нужне за разумну употребу права гласа, нису у овој земљи, а по свој прилици ни у другим земљама, осим сједињених држава северне Америке, доступне целоме народу; нити има икаква поуздана начина и сретства за опредељивање: да-ли их је ко изучио или није. Покушај који би се за сада у томе погледу учинио, водио би пристрасности, кињењу и свакојакој превари. Боље је да се право гласа признаје без разлике, или и одриче без разлике, него да се оно једноме признаје а другоме одриче по вољи једног јавног званичника. Међутим, у погледу читања, писања и рачунења, не би било никакве тегобе. Било би лако, од свакога који се јави ради уписа у бирачку листу, захтевати, да он у присуству уписујућег званичника, препише ма какву реченицу из ПРЕДОТАВНИЧКА ВЛАДА 10