O predstavničkoj vladi

146

које инглеске књиге, и да какав рачун по правилу тројном изради, и да се поштена примена тако простог поступка утврђеним правидима и потпуном јавношћу осигура. Такав услов, дакле, требало би свуда да опште гласање прати; а њиме би се, после неколико година, искључивали од гласања само они, који би се тако мало бринули за право гласа, да њихов глас, кад би га дали, уопште неби био израз никаквог правог политичног мнења.

» Још је важно, да скупштину која има да одобрава порезе, опште или мештанске, бирају исеључно они који и сами те порезе плаћају. Они који сами не плаћају пореза, а својим гласовима располажу новцима других људи, имају сваког повода за раскошно трошење, а никаква за штедење. Уколико је питање о новцима, свако право гласа које имају они што сами пореза не плаћају, јесте повреда основног начела слободне владе; депање контроане власти од учешћа у њеноме спасоносноме извршивању. То би било колико дозволити им, да метну своје руке у џепове других људи, за сваку дељ за коју онш нађу да је треба назвати јавном; такво поступање учинило је, да се у неким великим варошима у сједињеним државама северне Америке безпримерно повећа терет мештанских пореза, који искључно богатији сталежи носити имају. Да представништво треба да се шири у једнакој мери са порезом, да иза овог не заостаје, али да га и не премашај, то је у сагласности са теоријом британских установа. Алп, да би се тај услов заступања довео у сагласност са општим гласањем, главно је, као што је из више других разлога пи пожелано, да се порез у коме видноме облику до најсиромашнијет сталежа спушта. У овој земљи, и у највише других земаља, нема по свој прилици ни једне радничке Фамплије која не би прпносила што посредним порезима, куповањем чаја, кафе, п шећера, а да п не спомињемо онесвешћујућа пили опијајућа сретства. Али, тај начин измирења неког дела јавних трошкова једва се осећа; онај који плаћа, ако није