O predstavničkoj vladi

154

ако би се давала по општим предпоставкама које нису увек неварљиве, а одрпцала правоме доказу. Повластица за више гласова, ма да се практикује у изборима општинских званичника, и званичника који бдију над законом о сиромасима, опет је тако непозната у парлиментеким изборима, да нема изгледа да ће се она скоро и вољно усвојити; али, као што ће извесно доћи време, кад ће се имати бирати само између те повластице и једнаког општег права гласа, вогод не жели посљедње, време је да се на прву навикавати почне. Међутим, нека предлог за сада и неби био практичан, он може послужити да се означи шта је у начелу најбоље, п може поставити нас у стање да судимо о ваљаности посредних сретстава, која се или већ налазе, или могу да буду усвојена, и која на мање савршен начин истој цели припомажу. Један човек може имати два гласа пи на други начин, него што је онај по коме бисе два гласа у истој бирачкој скупштини давала; он може имати по један глас у свакоме од двају разних бирачвих округа, и премда та изузетна повластица сад чешће претежнијем имању, него претежнијој образвованости припада, ја је неби укидао где она постоји; јер докле се поузданије мерило васпитања не усвоји, не би било мудро одрећи се онога што га одношајл имаовине дају, и ако је оно тако несавршено. Може бити да ће се наћи сретства да се та повластица даље рашири, начином који ће је довести у непосреднију свезу са вишим васпитањем. У сваком будућем предлогу за реформу, који знатно побија новчане услове за право гласа, било би мудро оно наређење, по коме бил се свима који добију университетске ступње, свима који су са успехом изучили више школе, свима који се слободоумним пословима баве, а може бити пи још некима, допустило, да се особито у томе савојству у бираче упишу, па да као такви дају своје гласове у оном бирачком округу, у који сами хоће да се упишу,