O predstavničkoj vladi

169

дидати. Ако има какве политичне активности у земљи, сви бирачи који уопште мисле да гласају, решили су се за кога од тих кандидата да свој глас даду, и само ће на тога мислити кад свој глас давали буду. Приврженици сваког кандидата имаће своју спремљену листу бирача, који ће сви бити обвезани да гласају за тога кандидата, а једино питање које за прабираче у практици остаје, биће ово: коју од тих листа да подупру.

У правтици двојни избор може да одговори цели, тек кад се бирачи не бирају само за бираче, него кад они имају још н друге важне послове да изврше, што чини, да се они не могу сматрати једино као пуномоћници, који имају да даду неки особен глас. Примера таквоме скупу околности даје друга једна Американска установа, сенат республиканског савеза северне Америке. Та скупштина, као неки горњи дом сабора, (конгреса), сматра се као да представља, не народ непосредно, него државе као такве, и као да чува онај део њихових суверенских права, који оне нису оспољиле. Као што унутрашње суверенство сваке државе, по природи савеза, (Федерације) на једнакости основаног, јесте једнако свето, па ма колика величина или важност које државе била, тако и свака држава шиље сенату исти број чланова (двојицу), па била та држава мала Делајусрска, или велика Ново-Јоршка. Те чланове (сенаторе) не бира народ, него их бирају законодавне скупштине држава, скупштине којима чланове у свакој држави народ бира. Као што те скупштине имају да раде све обичне послове једне законодавне скупштине, послове унутрашњег законодавства, и контроле над извршном власти, тако се оне бирају са погледом више на те предмете, него на, друге; па и кад означују она два лица што ће представљати државу у савезничком сенату, оне понајвише иду за својим сопственим суђењем, а обраћају на јавно мнење само ону општу пажњу, која му се у свима, актима једне демократијске владе мора показати. Избори