O predstavničkoj vladi

172

тако разумевали њени први заступници; али утицај једне доктрине на дух најбоље се показује, не у онима који је развијају, него у онима који се њоме образују. Г. Брајт и његова демократска школа сматрају као да је веома, вазњно за њих, да тврде да власт бпрања јесте оно што они називају право, а не поверење. Та једна идеја кад се једном у народном мишљењу укорени, чини морално

зло, које претеже над свима користима што би их тајно

гласање донети могло, па ма колико се високо те користи рачунале. Ма како ви опредељивали пили разумевали ндеју права, нико не може имати права, (осим у чисто законском смислу) да шири власт над другим; свака власт која би се дозволила некоме да је над другим пма, јесте морално, у најпунијем значењу речи, поверење. Али кад ко извршује ма који политични посао, било као бирач било као представник, то је власт над другима. Они који говоре да власт гласања није поверење него је право, једва да су размислили о последицама којима њихова, док= трина води. Ако јета власт право, ако је она дата ономе који гласа ради њега самог, онда по ком разлогу можемо ми кудити њега што је продаје, или што је употребљује онако како ће се препоручити некоме, коме он има интереса, да се допаднег Ни од кога се не очекује да он псеључно пазн само на општу корист, кад употребљује своју кућу, или ма шта друго на што он збиља право има. Власт гласања њему заиста припада, међу осталим разлозима, п као сретство за његову сопствену заштиту, али само противу поступака противу којих је он дужан, уколико зависи од његовог гласа, да заштићује и свакога од његових суграђана. Његово гласање није нешто што бл само од његове воље зависило; оно нема више свезе са његовим личним жељама, него што има изјава (ђе туегдатећ) једног поротника са личним жељама овога. То је строго питање дужности; он је дужан да даде свој глас за, оно, што по његовом мишљењу и по његовој савести општем добру најбоље гове. Когод другачије појима гласање, тај