O predstavničkoj vladi

178

није способан да има право Гласа; ово ће само изопачавати његов дух, а нећега уздизати. На место да отвори његово срце узвишеном патриотизму и чуству јавне дужности, оно буди и гаји у њему расположење да јавно звање употреби за свој сопствени интерес, за своје соп= ствено вадовољење, или за свој сопствени ћене, а то су све она иста осећања и тежње, у мањој мери, која покрећу и једног деспота и једног угњетача. Један обичан грађанин, који заузима неви јавни положај, или коме је поверен неки друштвени посао, јамачно ће мислити и осећати, у погледу дужности које му тај положај или тај посао намеће, управо оно, што је по свој прилици и друштво мислило и осећало, кад му је тај положај, или тај посао поверило. Што му сечини да друштво од ега очекује, то ће сачињавати мерило испод кога он може бити да ће заостати, али над којим он једва да ће се уздићи. А тајно гласање он ће скоро извесно протутумачити овако: да он није дужан у своме гласању 06зирати се на оне, којима није дозвољено знати како он гласа, него да онможе гласати просто како му се свиди.

То је пресудан разлог зашто тајно гласање, које се употребљује у клубовима и у приватним друштвима, не даје никаква доказа, који би говорио, да се оно усвоји и у бирању чланова за парлименат. Један члан нема збиља, као што бирачи погрешно мисле да немају, никакве 06везаности да се обзире на жеље пли интересе другога. Својим гласом он не изјављује ништа друго, него да јесте или да није вољан, да са неким посебним лицем у ближу или у даљу друштвену свезу ступи. То је питање које, по општем признању, његова сопствена воља, или наклоност, једина има да реши; а да он буде у стању Ллато питање тако реши, а да са не излаже свађи, то је најбоље за свакога, па и за онога који би одбијен био. Даљи разлог по коме се у тим случајима противу тајног гласања ништа имати неби могло, јесте: да оно не мора водити, нити природно води лагању. Дотична лица,