O predstavničkoj vladi

175

говорности ослобођен био. Кад је знатан број гласача. таквој могућности у великој мери изложен, тајно гласање може бити да ће мање зло бити. Кад су гласачи робови, све се може трпети што их поставља у стање да, збаце јарам. Олучај који најјаче говори за тајно гласање,

јесте: кад убитачна власт неколицине над множином ра- |

сти. Кад је почела пропадати римска республика, разлози за тајно гласање беху неодољиви. Олигархија постајаше из године у годину све богатија и тиранскија, а народ све сиромашнији и зависнији, па је било нужно да се подигну све јаче и јаче ограде противу онакве злоупотребе права гласа, која би учинила, да ово право буде само једно оруђе више у рукама људи који немају начела, али који имају положаја и утидаја. Тако исто мало може се сумњати да је тајно гласање, уколико га је било, имало спасоносна утицаја у политичноме уређењу Атине. Па и у оним грчким республикама _воје су најмање несталне биле, могла се слобода за време разорити једном једином непоштено добивеном одлуком народа, н ма да атински гласач није био толико зависан, да би по правилу могао бити натеран, опет је он могао бити поткупљен, или застрашен безакоњем или насиљем онаквих клика, какве беху необичне и у самој Атини међу младићима од положаја и у богатству. Тајно гласање беше у тим случајима важно сретство за одржање реда, и вођаше оној законитости (евномији), којом се Атина међу старим республикама одликоваше.

Али у напреднијем стању данашње Европе, а 0с0бито у овој земљи, сила којом би се гласачи на нешто натерати могли, све је мања; а злоупотреба права гласа сад се мање може приписати утицајима које би други над гласачима ширили, него саможивим интересима и сумњивим осећањима што њему самоме припадају, било лично било као члану каквога сталежа. Осигуравати њега противу првих, о трошку ослобођења од свега ограничења што од последњих долази, значило би