O predstavničkoj vladi

180

корисно утицати на духове бирача и чланова законодавне скупштине; па опет би могло да буде од велике штете, кад би им се, у њиховоме данашњем моралном и умном стању, допустило дату пуној мери извршују право гласа, и тиме учинило да њихов утицај буде претежан. Управо тај посредан утицај оних који немају права гласа, над онима који то право имају, ублажава својим напредујућим растењем прелаз сваком раширењу права, гласа, и даје сретства да се то раширење мирно изврши, кад му време дође. Али има и друго нешто 0 чему још дубље расудити треба, и што никад не треба да се изостави из рачуна у политичном умовању. Мишљење да јавност и чуство одговорности према публици, нису ни од какве користи докле публика не постане способна да здраво п зрело суди, то мишљење по себи је неосновано. Значило би сасвим површно судити о користи јавнога мнења, кад би се предпостављало да оно чини добро, само кад успе да изнуди да му се услужно клања. Да се буде непрестано пред очима других — да сеима бранити од других, — то ни за кога није онолико важно, колико за оне који раде противно мнењу других, јер то их нагони да имају поуздану основу за своје сопствено мнење. Ништа нема тако челичећег утицаја као радња противу угњетења. Ко не стоји под привременом владом страстног раздражења, неће учинити ништа за што мисли да би веома покуђен био, осим ако би радно у намери коју би сам унапред смислио и утврдио био, што увек означује смишљен и расудан карактер, и што увек од искреног и јаког личног убеђења долази, изузев само човека који је из основа рђав. Већ само то што св о своме владању рачуна давати мора, јесте снажна побуда, да се усвоји владање о коме се бар нека поштена рачуна дати може. Ако би ко мислио, да сама обвезаност да се чува пристојност и поштење, не смета врло много злоупотреби власти, он би тиме само доказивао, да никад није био принуђен да пази на владање оних, који не