O predstavničkoj vladi

57

својих поданика, или је ниште управљајући њиховим пословима на место њих. Али раздика та јесте у ступњу, не у начелу; а најбољи деспоти иду често најдаље у окивању слободне радње својих поданика. Један рђав деспот, пошто му се личне жеље задовоље, може понекад бити вољан да народ остави на миру; али један добар деспот тврди да народу чини добро, кад га упућује да своје сопствене послове ради боље, него што би сам умео. Наређења која све гране Француске индустрије на одређене начине рада сведоше, беху дело великога, Колбера.

Са свим друкчије стоје људске способности онде, где се човек не осећа ни под каквом другом спољашњом принудом, него само под нужностима природе, или под заповестима друштва, које се са његовим учешћем издају, и противу којих он, ако му се чини да су рђаве, може јавно изићи, и живо радити да се оне промену. Без сумње, под једном владом која је само нешто народна, ту слободу могу употребити и они који не уживају сва права грађанства. Али је много већи покретач 834, само-помоћ и само-поуздање човека, кад за сваког једнака основа, постоји, и кад нико не мора осећати, да његов успех зависи од упечатка који он може учинити на осећања и на расположење једнога друштва коме није члан. Веома се обара дух у појединицу, а још више у сталежу, кад се остави изван устава; кад се сведе на ово: да он мора, споља, испред врата, говорити судијама, своје судбе, а да нема никаква учешћа у саветовању унутра. Највише снате даје слобода карактеру, кад онај на кога она ради, или већ јесте, или очекује да буде грађанин онако исто пуновластан, као и сваки други. Што је још важније него и тај предмет осећања, јесте практично васпитање до кога, карактер долази, кад се грађани приликом позивају, да за неко време и по реду какву друштвену службу одслуже. Не узима се колико треба у расуђење, како обичан живот највише људи мало поља даје за шири развитак било њихових мисли, било њихових осећања. Њихова,