O predstavničkoj vladi

1

положаја, осим ако би је отргла од једнога од најважнијих елемената будућег напредка. Најбољег изгледа за напредовање даје народу тако састављеноме уставно недграничена, или бар у практици претежна власт, у рукама главног поглавара владајућег сталежа. Тај само, по своме положају, има интереса у потпоматању и унапређивању гомиле, према којој није саревњив, и која му може служити за одржавање равнотеже спрам његових другова, који пробуђују његову саревњивост. ако сретне околности поставе поред њега, не као контролоре него као потчињене, представнике вишег сталежа сабране у једну скупштину, која својим примедбама и питањима, а понекад п својим изразима духа, одржава живе обичаје друштвеног отпора, и може да се по времену мало по мало рашири до правог народног предстанништва (што је у главноме историја инглеског парлимента), онда народ има најбољег изгледа за напредовање, каквога може да буде у друштву тако окруженом и тако састављеноме. Међу тежњама које истина не чине да народ постане сасвим неспособан за представничку владу, али га озбиљно чине неспособним да пожње праву корист од такве владе, има једна која заслужује особиту пажњу. Наклоности имају два стања, која су унутрашње веома, различна, али која нешто заједнички имају, силом чега се често подударају у правцу који дају усиљавању лица, ин народа: једно је жеља да се извршује власт над другима; друго је одвратност од ширења туђе власти над собом. Разлика између разних делова човештва у сараз-_ мерној снази тих двеју тежња, јесте један од најважни"јих основака у њиховој историји. Има народа у којих је страст за господарењем над другима јача него жеља за личном независности, и толико јача, да су они и за саму сенку првога готови да сасвим жртвују другу. Сваки из њихове средине вољан је, да се, као прости војник у некој војсци, одрече своје личне слободе рада, те да