O predstavničkoj vladi

70

веде преко више ступања напредка, и да уБлонИ сметње које не даду да се на боље иде, и које би може бити безврајно трајале, ако би потчињени народ својим сопственим тежњама, својим сопственим силама без потпоре остављен био. У једној земљи која није под господарством странаца, једини узрок којим се тавав благосов прозвести може, јесте овај редки случај: да монарх буде изванредна дара. Било је у историји неколико таквих монарха, који су, на срећу за човештво, тако дуго вла= дали, да су могли учинити да неке од њихових рефо= рама буду трајне, стављајући их под заштиту нараштаја. Боји је под њиховим утицајем одрастао. Карло велики може се навести као један пример, а Петар велики као други. Међутим, такви примери јесу тако реткп, да се могу уврстити само у један ред саонлм сретним случајима, који су у критичким случајима тако често решавали, да-ли ће неки предњачећи део човештва наглог полета добити, или ће опет у варварство пасти, — са случајима као што беху: живлење Темистокла у време персијских ратова, или живлење првога и трећега Вилхелма од Оранске. Било би несмислено уређивати државне установе једино у цели да се има користи од таквих могућности, особито што људима те врсте, у неком одличном положају, не треба деспотичне силе да би велики утицај развили, као што сведоче три најпосле споменута имена. Случај који највише иште пажње у погледу државних установа, јесте онај којп није веома необичан, а то случај у коме неки мали али меродавни део народа, по различности племена, по образованијем пореклу, или из других особитих узрока; знатно надмаша у цивилизацији и обштем карактеру остале. Под таквим условима, влада би сретством представника гомиле могла одузети народу много од оне користи, коју би могао имати од веће цивилизације виших сталежа; докле би влада представника ових сталежа по свој прилици запечатила, унижење гомиле, и не би јој оставила наде за поправку