O predstavničkoj vladi

76

имену, дакле, сваки је овлашћен на једнаку власт, да увршта и спречује друге, ако би који од њих трију могао надатн се, да ће употребом власти свој положај на. боље окренути, обич и течај људских послова неда нам сумњати да би се та власт извршпла, Не може бити питања, да ли би сваки сву своју власт употребио за одбрану, кад би га напао који од друге двојице пли оба ова. Шта, дакле, тим властима неда да се оне за нападај употребе Неписана правила устава, — другим речима, позитивна политичва моралност земље: п та позлтивна моралност јесте оно, на што ми морамо да гледамо, ако хоћемо да знамо где права највиша власт у уставу ставује.

По уставноме закону, круна може да одрече своје саизволење свавоме акту парлимента, и може да постави п 4А у звању држи које хоће министре, у пркос опоменама парлимента. Алп уставна моралност земље уништава те власти, недајући им да икада буду употребљене; а пштући да тлава администрације буде увек скупштином народних представника у делу напменована, она чини ту скупштину правим сувереном државе. Али, та неписана правила, што ограничавају употребу законитих власти, могу тек онда важити и у животу одржати се, кад стоје у сагласности са истинском поделом праве политичне снаге. У свакоме уставу има једна најјача власт -— власт која би добила победу, ако би се уклониле чињенице од којих“ обична радња устава зависи, па бп снага пресуђивала., Уставна правила подржавају се, п важе у практици, докле дају надмоћност у уставу оној власти, која напољу има претежност активне власти. То је, у Инглеској, народна власт. Ако, дакле, законита наређења Британског устава, заједно са неписаним правилима, којима се понашање разних политичних власти у делу уређује, неби давала пародној чињеници у уставу оно битно првенство над сваком граном владе, које одговара њеној правој власти у земљи, устав неби имао оне сталности, којом се он одли-