O predstavničkoj vladi

(4107

кује; или, закони пили неписана правила морали би наскоро да се промену. Тако је Британска влада представничка влада у правоме смислу речи; а власти које она оставља у рукама оних који нису непосредно одговорни народу, могу се сматрати само као предохране које владајућа власт хоће да служе као јемство противу њених сопствених погрешака. Таквих предохрана било је у свима добро уређеним демократијама. Атински устав имао је више таквих наређења; па има их и устав Американскот савеза.

Али, докле је главно за представничку владу, да практично првенство у држави припада представницима народа, остаје отворено питање, какве стварне послове, какав одређени део у машинерији владе да представничка скупштина непосредно и собом извршује. Велике разлике у томе погледу дају се сложити са битношћу представничке владе, предпостављајући, да су послови такви, да представничкој скупштини могу осигурати највишу контролу над свачим.

Има основне (радикалне) разлике између контролисања и самога извршивања владинога рада. Једна иста личност, или сеупштина, може бити способна да. све контролише, али није могућно да она сама све ради; ну многим приликама њена контрола над свачим биће савршенија, што мање она покушава да сама ради. ћоманданат једне војске не би могао њене покрете тако снажно управљати, ако би сеп сам борио у редовима њеним, или је воддо на јуриш. Тако је и са скупштинама. Има шта само оне радити могу; и опет има што оне не могу лобро да раде. Једно је питање, дакле, шта да контролише пародна скупштина; а друго, шта она сама да ради. Она треба, као што смо већ видели, да контролише све послове владе. Али, да би се определило, којим се путем та општа контрола најснажније извршивати може, и које послове владе да представничка скупштина у својим рукама задржи, нужно је испитати какве послове једна