Od života do civilizacije

СКУЧЕНИ ДОМАШАЈ БИОЛОШКЕ ХАРМОНИЈЕ 83

склад коме бисмо се могли дивити. Друштво које би дрво најпре прерађивало у скупоцене предмете да би их затим употребило за огрев, у најмању је руку нерационално; а ако дође до тако чега, то је стога што није био предвиђен стицај околности који је до тога довео.

Осим тога, као што је познато, у међусобном тамањењу не подлежу само старије, немоћне индивидуе, млађим и јачим, јер би то ипак било донекле рационално; већ се тамањење најмлађих врши немилице, тако да подлежу највише они који су најмање живели.

У органскоме свету имамо утисак да стварна хармонија не иде даље од јединке и врсте, али од јединке нарочито. Све је неограниченим егоизмом подешено у њихову интересу. Свака би врста, сретствима за размножавање којим располаже, брзо преплавила Земљу, кад се не би сукобила са истим тежњама других врста. У границама живога бића налазимо недостижну хармонију; У односима између живих бића, неограничену борбу.

Она иманентна моћ хармоничног организовања живих бића, канда је била у настојањима својим затворена у границама организма. Видели смо већ да она није свезнајућа, већ да тек временом дознаје за особине неорганскога света, те се у своме остваривању управља према стеченом искуству. Али не само то, већ ни њене аспирације нису ширега опсега. Она нема у својим хармоничним плановима живи свет, већ само јединку. Она не стреми хармонији целине живога света, о којој води рачуна само

6%