Odabrane tragedije

10

ЕСХИЛ

вас зозем ја, и сунчев круг што види све: видите како патим бог од богова!

Та гледајте каквим ли мукама

ту кидан тисуће година

ја патићу! То ми је открио

тај нови господар богова,

те окове гадне!

Ох, уздишем с невоље садашње - и потоње, хоће ли икада крај % _·осванути патњама мојим. Ал" што ја говорим2 Унапред јасно знам будућност сву, а изненада неће ме ни једна беда стићи, Удес досуђен што лакше треба трпет кад већ знаш дамоћ судбине круте свладати се не може. Ал нити ћутат могу нит не ћутати о овој судбини, Обдарих смртнике, и зато јадник бедом овом спућен сам. У нартек-штапу извор ватре украдох, те ватре која људству учитељица вештине сваке поста — благо велико, За такве грехе ове муке мучим ја, под ведрим небом путима ту прикован! (О леле мени, леле! Каква то хука2 Какав незнан мирис туг Дал' божји или људскиј Ил' је помешан7 Је л на крај ми света дошао ко да патње моје види, или шта ли ћег Та гледајте ме роба — бога несретна што Диву је постао душманин клет, и с којим се богови свадише сви што Дивов сјајни похађају двор, јер силно је смртне заволео он. (Чује се шум).

Јао, какав ли опет чујем то шум к'о птичији лет“ Па се лелуја зрак, јер лаких га крила потреса мах, Ма шта да је, страх све задаје,

(Од мора долеши хор Океанида на крилатим колима ч

стане пред стену за коју је Прометеј прикован.)