Odabrane tragedije

ВЕЗАНИ ПРОМЕТЕЈ п

ТРЕЋА ПОЈАВА,

УЛАЗНА ПЕСМА. КОЛО.

Прва строфа

Коло Не бој се ништа! Овај пријатељски буљук, крилима хитрим надмећућ се, на хридину долети ову, намолив једва срце очево. Лаки ме зрачни понели вали. Јер јека чекића у наше одјекну дубине; с лица стид ми одагна девојачки, На крилата кола се боса попех.

Прометеј _ Јао, јао! а () Тетије плодне породе ти о кћери оца Океана што земљу читаву • окружује вечито будном струјом; де, погледајте, видите каквим путима. за клисурин прикован врх на урвини овој немилу стражићу стражу!

Прва антистрофа

Жоло Гледам те, Прометеју, очи моје застре пун суза тамни облак цео,

кад видех како тело ти

за гребен прибијено тај

негвама челичним раскида се,

Владари нови на Олимпу владају:

по законима новим Див

незаконито влада

и пређашње власти затире сада.

Прометеј _ Па да ме је под земљу бацио бар, под мртвољубиви Хад, у Тартар тамо бескрајнх,