Odabrane tragedije

14

ЕСХИЛ

Коловођа,

Промешеј Коловођа, Прометеј

Коловођа Промешеј Коловођа Прометеј Коловођа Прометеј

дубоко крије Крона древну старину

са друговима његовим. Тим добрима задужио сам господара богова,

а он сад овим ругом врати мени дуг. То и јест она болест власти силничке да својим не верује пријатељима.

А што ме питате рад које кривње ме овако ружи, то ћу јасно рећи вам.

Тек што је засео на престо очински, он боговима одмах части раздели,

те једну овом, другу оном, среди власт, ал' јадних смртника се ништа не сети, већ цело племе њихно шћаше затрти, па онда друго ново племе створити.

И нико том не беше противан до ја. Тек ја се осмелих, ја спасох смртнике да уништене хадски не застре их мрак. У мукама се овим зато превијам;

то мучне муке су, а призор жалостан, Донесох милост људима, не завредих сам да стечем је, већ вако без милосрђа ту висим, Диву позориште неславно!

Железно срце има и од кама је ког муке твоје не доле, Прометеју; то ни да видим нисам нигда желела, а кад те видех, срце ми се раздире.

Да, пријатеље поглед мој разболеће.

силни

Да“ниси негде још и даље пошао

Не пустих житку свом да људи виде крај.

А каква лека томе јаду изнађе7

Населих душе њихне слепим надама,

Обдарио си људе даром великим,

И осим тога ватру им поклонио.

И пламен огањ сад кратковек има род;

Уз њега за вештине многе дознаће.