Odabrane tragedije

20 ЕСХИЛ

Трећа строфа Пре ја само бога видех, грозне муке везале га; Титана силног Атланта, кога вазда тишти крупни, неизмерни терет земље и свод небни, а он стење, Трећа антистрсфа Морски вали силно хуче, исту судбу с њиме пате, и дубине с њима стењу, црни Хад се у дну тресе, светих река извор-воде плачу љуте боље његове,

ТРЕЋИ ЧИН. ПРВА ПОЈАВА, ПРОМЕТЕЈ, КОЛОВОЂА.

Промешеј (мало ћути, и онда се прене). Не држте од мекоће или пркоса да ја заћутах, већ ми жалост срце тре што себе гледам ја овако згажена! Па ипак свима новим боговима тим ко други даде све те части него ја; Ал ћутим о том, јер бих вам говорио што знадете. Но чујте како страдах ја за смртнике, јер њих што луди бејаху обдарих разумом, и дадох њима свест, То нећу рећи да ја људе погрдим, већ даром својим да вам љубав покажем. Пре гледајући, они залуд гледаху, и слушајући, не чујаху, већ за свег живота к'о сен у сну све би мешали без реда. Не знађаху шта је грађен дом, и сунцем озарен, нит што дрводеља, Под земљом живљаху к'о мрави малахни,