Odabrane tragedije

28 у ЕСХИЛ

Коло Леле, леле! Престани! Ах! Нигда, нигда немах наде да ће ми до уха гласи допрет нечути. Те непретрпнице, негледнице муке, јади и страхоте такве прожимљу ми душу ко дворезни врх. Јао, судбо, судбо! Згрозих се од јада Ијинога! Прометеј Та рано тужиш, страх те ођузео сву, де причекај и остало да чујеш још. Коловођа _ Говори, казуј све, јер воле патници унапред јасно знати јаде потоње,

Грометеј Прву сте жељу лако са мном постигле, јер од ње прво жељасте да дознате да сама своју изјада вам трпију. А друго чујте сада, какве патње још од Хере има мома та да препати. Ти, чедо Инахово, памти речи ми, да сазнаш путу твоме кад ће бити крај. (Одавде прво сунцу крени на исток, па крајевима зађи неоранијем, и доћићеш до Скита скитница, у вис што плету чадоре на красним колима, а брзима су оружани стрелама, Не иди близу им, већ идућ' опрезно крај бучне хриди прођи земљу њихову. На левој страни станују ти Халипци ковачи, од њих требаш да се сачуваш, јер дивљи су, ни госте не дочекују. И стићићеш до реке, праве љутице, не прелази је, јер се прећи не може, док не дођеш до самога, до Кавказа, највишег, од куда се рекин руши хук са главица. И прелазећи висове до звезда што се ди:у, путем јужнијем окрени, к војсци доћићеш амазонској што мушко мрзи; оне у Темискири крај Термодонта једном ће пребивати, где салмидески кршни находи се жал, лађару душманин а лађи маћија.