Odabrane tragedije

ВЕЗАНИ ПРОМЕТЕЈ 29

И оне врло радо казаће ти пут,

До самих уских врата морских приспећеш теснацу кимерскоме; њега одважно напусти, препливај узину меотску.

У свету вазда велик носиће се глас

о путу твом, узина Боспор зваће се. Кад растанеш се тако с тлом Европиним, у азиски ћеш доћи крај. Зар није вам тај цар над боговима у свем једнако силовитј Смртно то чељаде хтео бог

да обљуби —- а баци га у скитње те7 На горка, дево, просца набаса ми ти пред удају, јер гласи што их сада чуј још твојим ни почетак нису јадима.

Ија О леле мени! Јао!

Промешеј Ти лелечеш и уздишеш, а онда тек шта мислиш када јаде чујеш остале7

Коловођа _ Зар још јој патња имаш рећи осталих7 Прометеј · Заиста, љутог јада море пребурно.

Ија Па у што живот мени7 Зашто да се ја не сурвам одмах с ове тврде хридине, о земљу да се разбијем и мука свих ослободим, јер боље једном свршити но с дана у дан с муком се пребијати!

Промешеј · Тегобе моје тешко би подносила,/ где судба мрети није ми досудила! Та смрт би невоља ме ослободила. А. сад још краја мојим нема патњама, док једном Див не стровали се с престола.

Ија Та штај Зар Див да игдас власти сруши се7 Прометеј Та пропаст би те, мислим, обрадовала.

Ига А како не, кад ја од Дива трпим зло. Прометеј Та знај да живу ја ти рекох истину, Ија Па ко ће царско да му жезло уграби7

Прометеј Сам себи намерама својим сујетним. Есхил и Софокле а