Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima), page 26

20

Да је овај препис веран својим оригиналима Министарство Унутрашњих Дела тврди, по наплати прописне таксе.

пл 3186 По наредби 14. фебруара 1911 год. Министра Унутраш. Дела Београд Началник

_ Мил. Ант. Вујичић

Првих дана октобра месеца 1909. год. имао је седницу Централни одбор самосталне странке за вар. Београд; у тој седници била је читава бура од протеста и осуде тадање општинске управе, зашто је овај посао уступљен мени — како веле — окорелом фузионашу, јер је сада овим фузионашки кадар појачан са 50—60 нових гласача. Тада је устао г. Велисав Вуловић, председник општине београдске, посуо главу пепелом, и признао кривицу општинске управе, да са партијског гледишта није требало тако радити, и на завршетку утешио одбор изјавом: „Ми смо дали концесију, ми ћемо је и узети“. Саопштавајући ми о овоме, један од угледних чланова Централног одбора, а мој лични пријатељ, рече ми, „Сад, Бога ми, потпаши се, Перо“!

Пренеражен сам био изјавом г. Вуловића, и помислио : Сад ми је збиља са онако скандалозним правилником осечена глава. М нисам се преварио. Одмах су полетеле жалбе од појединих грађана, како им толико и толико дана „није сметлиште изнето“. Но срећем мојом, бранио ме је поднети списак општини београдској са преко хиљаду грађана, достављених суду општинском за казну, у