Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima), page 72

66

да то могу кад сама не раде, вршити преко других лица, но преко ње или оног коме она то право уступе, из чега се види да горња наредба није издата у циљу заштите здравља, већ ради фискалних интереса општине и по томе она није могла ни бити основана на прописима закона, који постављају правила за заштиту здравља, већ на законима који говоре о фискалним правима општине, а оваква права на наплату таксе не може прибавити својим наредбама, већ законом.

Најмање је општина могла поменуту наредбу засновати на 5 386. кр. зак. који не говори о оном о чему општина издаје наредбу и који и не прописује онолику казну колику наредба предвиђа.

Све ово констатује се ради тога да се утврди, да општина београдска и да је узела на себе обвезу, да сузбије конкуренцију према тужиоцу није то могла учинити из разлога што њена наредба пре свега и не предвиђа забрану и казну за оне који би тај посао радили, но само за појединце који би њихове услуге тражили, а друго и с тога, што према изложеном поменута наредба њена није била на закону основана и по томе казне њене не би могле бити примењене, јер власт која би те одлуке о казнама имала расматрати, имала би право ценити, да ли је наредба законита или не, без обзира на то што је одлука одбора постала извршна према одлуци Мин. Ун. Дела и Држ. Савета. Те одлуке по 5 14 и 15 пол. ур. расматрају судови и они имају право, да се упуштају у испитивање легалности наредбе, пошто само законите наредбе имају