Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 519

Шапчанин је једнога пута у своме животу пао на, тачну идеју да кићење, „појетизирање«“, није потребно, но да се може зауставити и на, по изгледу, прозаичним а у ствари поетским ситницама обичнога живота. И његове песме о селу имаће пуно лепих слика: деца, побегла од кишеим шћућурена, под широком стрејом; дугорепе свраке на истегнутим ђермовима, замишљене роде на једној нози на димњаку, голубови на крову, кокоши за амбаром. цео миран ток сеоског живота.

И к'о од један пут да потече река, Ведрица се просу слатка, бела млека. И кад их понесу станарице живе, Прегибљу се, цврче обрамице криве.

А после се метне у котао стари Ма на тихњј ватри лагано узвари

Разлије у здеље и нико не дира, Те се на тенани скорупље прибира.

Има одиста нечега песничког у оном тихом и узбуђеном изазивању простих успомена из детињства на селу:

Ја сам, радо с оцем воденици хит'о Помаго на камен да сасипа жито, Млинар ми је увек бела хлеба дав'о, Када сам са оцем тамо вечерав'о.

Опевови Шапчанинови нису имали успеха: они су раввучени, троми, у приличној мери досадни. Монах, плачевна историја једне несрећне калуђерске љубави, само је развијање обичних мотива његових лирских пебама. Невеста Љутице Богдана је пре180 романтична, ритерска повест, једна књишка,

КА