Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr., page 26

24

"његове ћелпце само асимилишу, него зато мора да чека, тамну ноћ. Тако утиче светлост бар посредно, те се изДанци, који још асимилишу, задоцњавају са својим растењем јер, периодично повишење и смањивање брзине растења производи се променом дана џ нори. Да светлост одиста успорава растење, није баш лако доказати, јер се овде светлост и топлота бар у неколико потиру, пошто је ноћу, кад биљке живље расту, хладније, но дању, кад оне спорије расту; а да је топлота једна од најважнијих чињеница за растење биља, то смо већ казали. Посматрач мора дакле своју опитну биљку и дању и ноћу да држи у истој топлоти. Подела рада далеко је очигледнија у нижих биљака но у виших, нарочито нам леп пример дају алге, од којих неке дању само асимилишу, а ноћу образују нове ћелпце и ројнице (Зеу тезрогеп).

Ако посејемо неколико зрна пшенице или кукуруза под звоно од црвеног, а неколико под звоно од плавог стаклета, приметићемо велику разлику у растењу. Биљке испод црвеног звона стајаће сасвим усправно, оне се покоравају једино закону тежине; на против оне, испод плавога стакла, нагињу се оштријим углом према брани (прозору); светлост их дакле привлачи: даље, биљке, испод плавог звона израсту врло велике, али су слабе и бледе, као да су у густој помрчини расле, и ако их испитамо наћи ћемо, да су усисаде врло мало угљене киселине. Оне испод црвеног стакла не расте толико у дужину, али су јаче и зелене, јер су њихове ћелице удисале већу количину угљене киселине. Из овога, и овоме подобних општа излази, да плави и љубичасти зраци утичу превагом, а можда баш и једино на брзину растења; на против дрвени и жути зраци не утичу истина много на растење, али асимилација опет готово само од њих зависи.

Веома -су дакле разнолике и разноврсне периодичне и дневне појаве, које проузрокује светлост својом дражећом моћи на биљкама.