Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1017

се опомињем како се Младен грохотом насмијао кад је у читању Доситије рекао: „У попа би ваљало да су и прасад мудра, а у њега су и дјеца луда". Потом се сјутра дан почела школа. — Осим мене први су ђаци били: Карађорђијев син Алекса, Младенов сестрић Јовица, Миленкови синови Милан и Иван и пасторак Николче, син совјетника нахије ћупријске Милосав Стефан Новаковић из Смедерева, Милоје Божић из Чумића, Максим Ранковић и Радован Дољанац из Остружнице". 1 ) Живећи дотле у кући ондашњег саветника Јефте Савића, поучавајући по мало његовог синовца Вука, проводио је Југовић дане после отпуштања из службе доста оскудно и, како вели Вук, „да би имао одашта живети договорио се са Младеном (Миловановићем) да отвори Велику Школу". 2 ) Али оживотворити ту мисао и привести је. у дело било је у рукама других моћнијих и богатијих људи онога времена. Југовић је нашао правилан пут којим треба поћи. „Ову своју намеру саопшти Југовић Младену... Младен не само што ову намеру Југовићеву пригрли, него ју он, од своје стране и Совјета и Карађорђу представи, а овај не само што једну тако узвишену и патриотску намеру Југовићеву одобри, него одмах нареди да се и једна од турских кућа, за ту цељ сходна, у којој ће и сам моћи обитавати, уступи; и ако би у тој кући требало што и оправити, да Совјет нареди да се оправи; а уједно одреди му 160.— дуката и достаточно количество дрва за огрев". 3 ) „Кад се све ово овако урадило, и кад је кућа за школу трошком из касе народне оправљена била сасвим што је потребно било, онда Југовић учини Совјету представку да се из свију крајева Србије синови српски, без сваког призрења на званије и стање материјално њихових родитеља, у ову школу позову, но само такови који већ прилично знају читати, писати и рачунати, како ће се првим септембром ове 1808. г. предавања наука отпочети моћи". 4 )

*) Вук С. Караџић, Скупљени историјски и етнографски списи, I, Беотрад 1898. стр. 270.—272. 2 ) Вук С. Караџић, Правителствујушчи Совјет стр. 78.—79. г ) Л. Арсенијевић-'Баталака. Историја Српског Устаика, стр. 386. 4 ) Најопширније је писао до еада о овој школи професор Андра Гавриловић у засебној књижици: „Београдска Велика Школа". — Београд, 1002. г. У овој се књижици говори доста опширно, на основу казивања Вуковог и Баталакиног и према неким рукописима који се чувају у Народној Библиотеци у Београду. Ту се опширно говори о уређењу, развитку, трајању, наставном плану и програму, наставницима и ученицима те школе. Мишљење пок. Јована

Југовићу је, као првоме творцу и оснивачу ове школе, припало и прво место у њој, јер он постаде њен први директор. Ад мини_ страција и уређење школе развијали су се постепено и Југовић је сам о томе свему морао водити бригу. Школа је била отворена на свечан начин у недељу 30. августа а предавања су почела 1. септембра 1808. г. Приликом овог свечаног отварања школе присуствовали су: Карађорђе, старешине, совјетници, ђачки родигељи, наставници и ученици, а свечан пригодан говор одржао је Доситеј Обрадовић. Ево неколико реченица из тога говора: „Возљубљени ученици! — Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу од сужањства душевнога, т. ј. од незнања и слепоте умне... Од вас ће се сва нација наша просветити и на свако добро наставити... Учите се и просвештавајте се у наукама и добродетељи и бићемо сви срећни и честити..." 1 ) Прва школска зграда показала се мала и недовољна за велики број ђака, те се у пролеће 1809. г. морала тражити већа зграда са 8 соба. Управни Савет је одобоио да се нађе већа кућа и решио је, да она прва кућа са две собе остане Југовићу. Југовић је као управитељ ове школе вршио набавку најнужнијих наставних средстава, као карата за историјску и географску наставу. Месеца марта 1809. г. бтворен је и други разред за ученике свршеног првог разреда који су први разред учили само 6 месеци. Каменичка погибија била је прекинула за неко време рад у школи, али се он наставио чим се прилике поправиле. Крајем пролећа 1809. г. отворен је и трећи разред. Прво коло свршених ђака изашло је из школе месеца августа 1812. г. и сви ти младићи добили су одмах државне службе. Наставни програм био је овај. У првом разреду: општа историја, општи земл>опис,

Скерлића, изнего у биографији Доситеја Обрадовића, да је До>ситеј први иницијатор и оснивалац ове школе, не може ее усвојити, јер оновремени извори казују супротно, да је баш Иван Југовић био први покретач. (Српска Књижевност XVIII века, стр. 353.) —• Ради потпуности помињем на овом месту и расправице г. Д-ра Богдана Гавриловића: „Еволуција више наетаве у Србији". — (Споменица о отва. рању Универзитета, Београд 1906. г., стр. 1.—14); и чланак Миленка Вукићевића: „Последњих пет година живота и рада Дооитеја Обрадовића" у књизи: „Споменица Доситеја Обрадовића" (Српска Књижевна Задруга 134, стр. 110.—-1212.). г ) Вероватно да су ово присуство Доситејево и његов говор учинили, те се стекло уверење о томе да је Доситеј основао В. Школу.