Opštinske novine

Страна 1018

-оПШтинске новинЕ

рачуница, немачки језик и цртање; у другом разреду: општа историја, општи земљопис, географично - статистична историја разних држава, статистика савремене Србије, немачки језик, рачуница и стилистика; у трећем разреду: географично - статистична историја, немачки језик, стилистика, право народно, право државно, начин суђења криминалног; у свима разредима: морална наука, црквено пјеније и егзерцир с пушкама.

томе што су добијали стан у школској згради, храну и новчану помоћ. Сем горе поменутих наука школа је неговала и ове вештине: певање и гуслање народних песама и арија. Што се тиче начина и метода рада, о њима се може закључити из ових речи некадањег ученика те школе: „Никаквог написаног устројства Велика Школа није имала. Љубав к отечеству и потреба земаљска написале су штатут за ову школу у

Некадашња Велика Школа

Наставничко особље ове прве Велике Школе било је састављено овако. У првом разреду предавали су: Иван Југовић од 1. септембра 1808. до 14. децембра 1808. г., када је отишао у Влашку као посланик, Миљко Радоњић од почетка 1809. г. до почетка 1810. г., Лазар Војиновић од почетка 1810. врло кратко време, Глиша Живановић од пролећа 1810. до почетка 1813. г., Сима Милутиновић од почетка 1813. па до лета исте године. — У другом разреду предавали су: Миљко Радоњић од марта 1809. до почетка 1810. г., Лазар Војиновић од пролећа 1810. до почетка 1811. г. (но за њега није баш сасвим сигурно), Михајло Поповић од пролећа 1811. до краја 1812. г., Глиша Живановић од почетка 1813. до лета исте године. — У трећем разреду предавали су: Миљко Радоњић од пролећа пролећа 1811. до марта 1812. г. — Плата професорима је одређена по старешинству и то: наставницима првог разреда по 100.—, другог разреда по 150.— и трећег разреда по 200.— дуката годишње. Бројно стање ученика није нам ближе познато. Зна се да су сиромашни ученици добијала благодејање, које ее састојало у

глави правитељства и у души и срцу професора". — Школа је узимала учешћа и у опште народним прославама. Таква је једна прослава била о Св. Андреји 30. новембра, као дану ослобођења Београда. Школа је завршила свој рад и престала око Св. Илије 1813. године на велику жалост њених и ученика и професора, у данима велике ратне опасности, која се свршила несрећно по Србију. Иван Југовић није био само управитељ те школе, него је он у њој и предавао. У почетку он је сам радио и предавао историју и рачун. Како у то време није било штампаних уџбеника, то је он предавао историју по једном свом рукопису, преводу некакве данас нама непознате историје, па ју је онда диктирао и тумачио. Уз историју додиривао је по мало и географију. Врло је занимљива прича о постанку тога првог иашег уџбеника за историску наставу. Њу је забележио очевидац Вук Караџић. 1 ) Изгледа да је Југовић умео лепо преда] ) Вук. С. Караџић, Правителствујушчи Совјет Српски.