Opštinske novine

Стр. 580

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

слика о начину како се у Београду преноси туберкулоза. Од 3605 посећених породица 75,5% је имало по једиог болесника, а 24,5% више од једног болесника. Од ових 3605 породица 75% је имало само по једну одају за живот, 14% је имало по две, а само 11% више одаја за становање. Од 4190 станова 53% је било здравих хигијенских, а 47 % апсолутно нездравих и неупотребљивих. Од свих ови станова у којима живе туберкулозни болесници, само 46% је имало своје пљуваонице, док их 54% није имало, већ су болесници пљували ван пљуваоница. Посматрајући развој болести по годинама видимо следеће: Година болесника % 0— 1 4 0,06 1—10 391 5,9 10—20 969 14,3 20—30 2006 31,5 30—40 1798 27,6 40—50 909 13,7 50—60 355 5,6 60—70 156 2,2 70—80 1 0,01 тојест да је тачан онај већ деценијама утврђен факт, да се туберкулозна оболења пењу до 30 године, а затим опадају. На.јвећи број туберкулозних смо имали између 20 до 30 године и износио је 31,5% од свих оболелих. По професији болесници су били овако распоређени: Професија број % Домаћице 1415 21,6 Студенти 442 6,4 Ђаци и деца 1327 20,1 Чиновници 526 7,9 Служитељи 240 3,6 Трговци 257 3,8 Раденици 695 10,5 Војници 53 0,8 Занатлије 984 14,9 Земљорадници 355 5,3 Остали 295 4,4 Највише туберкулозе било је међу домаћицама, ђацима, децом и занатлијама. По квартовима било је туберкулозних: Кварт број % варошки 212 3,2 теразијски 228 3,4 савамалски 831 12,6 дунавски 644 9,7 палилулски 1419 21,5 врачарски 1590 24,1 Сењак 62 0,9 Топчидер 500 7,5 Чукарица 381 5,6 Ван Београда 772 10,9

Из овога видимо да је највише туберкулозе у врачарском и палилулском кварту, а најмање у варошком и теразијском, што се слаже( са чињеницом, да највише туберкулозних долази на квартове који су насељени сиротнијим становништвом, махом из раденичких класа. Диспансер је својим болесницима разделио из својих средстава: Топломера 974 Пљуваоница 1827 Одела и постеља 600 брошура и летака 2080 и књига о туберкулози 2600 комада. Напред наведени подаци јасно оцртавају рад београдског антитуберкулозног диспансера, а да наведемо и један пример који ће показати и наш успех у социјалном раду. Из упоређења наших статистика од 1928-30 године видећемо да је у последњој години стање болесничких станова и постеља као и снабдевеност станова са пљуваоницама знатно боља него раније. У томе се види успех наше пропаганде преко сестара-походиља, преко наших штампаних књига, брошура, летака, путем предавања и обавешгавања болесника приликом сваког прегледа и сталним наглашавањем потребе о изолацији болесника и неопходности пљуваонице. Успели смо да попнемо и проценат оних станова који имају пљуваонице од 54 из 1928. године на 64 у 1930. години. Ево како изгледају у кратко те три упоредне статистике: 1928 1929 1930 Имали су засебну собу 19% 23% 32% Нису имали засебну собу 81% 77% 68% Нису имали засеб. постеље 37% 26% 16% Нису имали пљуваонице 46% 46% 36% Имали су пљуваонице 54% 54% 64% Из ових података можемо извести следеће закључке у погледу на туберкулозу у Београду и на рад диспансера у борби против туберкулозе. 1. Од свих прегледаних болесника у диспансеру једна трећина је боловала од туберкулозе. 2. Од целокупног броја туберкулозних болесника три четвртине су боловали од туберкулозе плућа, а једна четвртина од туберкулозе свих осталих органа3. Од плућних туберкулоза 11% је било оболења локализованих на трахео-бронхијалне жлезде. 4. Пиркеове реакције су биле код 57% случајева позитивне, а код 43% негативне. 5. Скоро код три четвртине болесника од плућне туберкулозе у испљувку нису нађене Кохове клице, док су само код једне четвртине нађене. 6. Свака од наших сестара походиља извршила је по 2552 посете по становима болесника, што укупно чини за све сестре преко 10 хиљада посета.