Opštinske novine

Стр. 588

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Године: Број становника: Грама млека:

1924. 160.885 191.6 1925. 177.180 195.4 1926. 193.475 208.1 1927. 209.770 216.1 1928. 226.065 203.1 1929. 226.065 196.2 1930. 226.065 174.0

Урачунавање броја становништва по годинама извршено је овде на тај начин, што је разлика од 114.056 душа — набројаних у међувремену од претпрошлог до прошлог пописа: 1921 и 1929 год. — подељена на 7 година, те је тако успостављена једна најбоља вероватноћа за исправно упоређивање потрошње уопште. Код нас је, као што се види, данашња потрошња млека — слатког и киселог очајно мала. Она је за 50% мања од предратне потрошње слатког млека у немачким варошима, где је трошено по 389 грама по становнику на дан. Од коликог је то негативног значаја за нашу пољопривреду, која је стицајем међународних прилика стављена у положај да што пре преоријентише своју укупну производњу: од жита на стоку, млекарство, живинарство и друго, није потребно ни говорити. Пример са млеком показује да наше престоничко становнишгво не служи тим високим национално-привредним потребама. Према трошаринским податцима за 1929. годину, била је распоређена месечна потрошња слатког и киселог млека овако:

литара:

проценат

Јануара

787.867

100,—

Фебруара

1,029.177

130.62

Марта

1,461.372

185.48

Априла

1,527.267

193.84

Маја

1,890.570

239.94

Јуна

1,486.901

188.72

Јула

1,878.967

238.48

Августа

1,211.458

153.76

Септембра

1,049.850

133.25

Октобра

1,215.770

154.31

Новембра

985.860

125.13

Децембра

1,669.158

211.85

УКУПНО

16,194.217

Просечна месечна потрошња млека у Београду је 1,349.518 литара. Међутим, карактеристична су огромна одступања од ове просечне количине потрошње. Највећа је потрошња у мају месецу, када је најбоља испаша крава, и у јулу, када се много троши кисело млеко. Најмања је потрошња у јануару и новембру. Диференција млечне потрошње по појединим месецима иде од 100 до 239! Ова појава није случајна. Она показује: 1) да је слаб квалитет млека проузроковач неједнаке потрошње; 2) да је организација снабдевања никаква, због чега се у зимским данима теже

добија иоле добро млеко. Према томе, очигледно је, да проблем потрошње млека лежи у првоме реду у стандардизацији квалитета и организацији снабдевања. Испред тога момента, или, упоредо са њим иде, вероватно, и хигијенизирање код млека. На ово последње потсећају интелигентније потрошаче страшни свакодневни примери, који се виђају и код самога разношења млека. Дува добро познати београдски ветар и витла кужну уличну прашину. Млекаџија зауставлка чезе пред кућом своје муштерије: скида окачену цименту и отвара једну канту. Па пошто је гурне 5—6 пута у канту и захвати млеко, он ту цименту издигне изнад канте те изручи натраг млеко. После таквога „мешања" у прашини, млекаџија узима ту канту и опет са мокром циментом, одлази са улице у кућу, где га чекају малокрвна дечица, да час доцније доручкују такво млеко!. . Јели онда неко чудо ако увиђаван потрошач млека избегава његово узимање, те тиме доприноси очајно малој и све мањој потрошњи млека у Београду? СУШТИНА ИСХРАНЕ Рекли смо већ, да је квалитативни однос код животних намирница много важнији од килограмских количина. Азотна, беланчевинаста, витаминска, мастна и хидратна садржина у конзумираним животним намирницама пружа хранљиве супстанције потребне организму човековом. Та садржина је уопште већа у квалитативно доброј храни, а мања код слабијих и .патворених врста. Према упоредним податцима биле су хранљиве материје у утрошеним количинама хране — прошле и претпрошле године овако распоређене: Стварна исхрана — исхрана по принципу колоричности — претрпела је умањење у прошлој према претпрошлој години. Код бруто количина је тај минус од 15.31%; код беланчевине 10.08%; код масти 15.97%; код угљених хидрата 1.25%; код колорија уопште 6.48%. Овај дефицит би био већи код упоредивих бруто количина и, сразмерно томе код беланчевине, масти, угљених хидрата и калоричних јединица, да нисмо овога пута претпоставили већу потрошњу код хлеба: 4,620.770 кгр., од оне у претходној години. Ту претпоставку смо заснивали на извештају прошлогодишње хлебарске анкеге, која је, поред жалосних антихигијенских констатација о стању у београдским хлебарницама, утврдила и величину дневне производње хлеба у Београду.