Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Стр. 589
ТАБЕЛА бр. 1
X р а н а У кгр.
Беланчевина у кгр.
М а с т и У кгр.
Угљ. хидрат. у кгр.
Ка лоричних ј е д и н и ц а у милијардама
У год. 1929 . . . . .
110,550.365
6.910,395,061
5.403,512.411
27.405,769.418
191.048,000.000
У год. 1930 Мање
93,631.713 16,918.652 — 15/19о/о*
6.213,768.300 626,626.761 — 10.08 п / 0
4.540,528.522 862,913.889 - 15.97%
27.064,762.744 341.006.674 - 1.25о/о
178.669,537.524 12.378,462.476 — 6.48о/о
Годишње просечно на < становника 1
489.020 414.180 — 74.840 - 15.31%
30.568 57.486 — 3.082 — 10.08%
23.902 20.085 - 3.817 - 15.97о/ 0
121.405 119.721 — 1.684 - 1.500/ о
845.116 790.345 — 54.771 — 6.48о/о
Дневно 1 просечно на < становнина ј
1.312 1.135 — 17 7
83.7 75.3 — 8.4
65 55 - 10
332 327 — 5
2.315 2.055 — 260
* Без 4.620.770 кгр. поваћане потрошње хлеба: 19.49/15.31о/ 0 .
Због тога је урачунато овде, да је максимална годишња потрошња хлеба по становнику — просечно дакле — 129.984 кгр., а дневно по 356 грама, уместо по 300, како је урачунато у 1929. год., кад се није знало за волумен хлебне производње. (Види табелу бр. 2 на следећој страни). Годишња расподела беланчевине по становнику била је по 30.568 у претпрошлој, а пала је на 27.486 кгр. у прошлој години. Код масти по 23.902, односно 20.085 кгр. Код угљених хидрата 121.405, односно 119.721 кгр. Тако је повећан дефицит у калоријама од 23.73% на 30.21%. Код просечне дневне потрошње од једнога становника било је оволико умањење у тфошлој према претпрошлој години: количина хране 177 грама; беланчевине 8.4 грама; масти 10 грама; угљених хидрата 5 грама; калоричних јединица по 260. Према годишњим трошаринским податцима била је просечна дневна потрошња довоз животних намирница по становнику: Грама: Дефицит: 1924. год. 1324.4 29.35% 1925 „ 1227.1 34.53% 1926 „ 1307.4 30.26% 1927 „ 1280.1 31.70% 1928 „ 1206.0 35.65% 1929 „ 1312.9 29.95% 1930 „ 1135.0 39.44% Претпрошла година је била боља од претходне јој године за 5.70%, а од потоње за 9.49% зато, што је имала огромни пораст код потрошње поврћа и воћа: дакле, најслабијих врста животних намирница. Од тога се могло добити само нешто угљених хидрата и врло много бескорисне целулозе: без масти и беланчевине. Изгледа сасвим логично да је ово умањавање хране проузроковало повећавање потрошње алкохолних пића у прошлој години. Калорични дефицит у храни „надокнађаван" је „калоријама" из алкохола. Стара је то великоварошка фаталност: да, што је ма-
њи залогај, тим већа чаша! Храниоц рђаво храњене породице допушта себи, нарочито у зимским данима, чешће чашу алкохола но што би то чинио при бољој исхрани. Потрошња алкохола по становнику у Београду била је у појединим годинама: Године Ракија Вино Пиво 1924. 10.372 32.390 55.015 1925 7.605 27.760 47.776 1926. 10.001 26.728 46.457 1927. 9.604 26.977 40.796 1928. 7.614 22.667 36.410 1929. 6.560 24.249 30.241 1930. 1.536 22.948 45.152 Просечно повећање код потрошње алкохола износи по становнику 667 грама. Укупно је повећано 151.133 литара: ракије, вина и пива, или, за 1.10% према претпрошлој години. Дакле, у години најслабије исхране јавља се први пут од 1924 године повећавање потрошње код алкохола, које је до тада било у сталноме опадању. Ово је веома карактеристично и пружа доказе за ону стару социјалну истину: да је алкохолизам уопште у сродству са материјалном бедом. За последњих 7 година Београд је попио оволико литара: Ракије Вина Пива 8,687.604 26,086.645 43,094.001 1,483.172 5,481.987 6,836.637 347.402 5,187 886 8,115.373 Ова, више него стомилионита количина литара алкохолних пића, плаћена је скоро читавом милијардом динара, и, безбројним ексцесима: оболевање, криминал и морално срозавање човека. Стара школа о исхрани предвиђала је и алкохол т. ј. вино, као додатак доброј исхрани. Наука је, међутим, касније триумфовала и над овом заблудом. Она је са убедљивим доказима искључила алкохол са трпезе стварне исхране.