Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 591

учињене крупне публицистичке погрешке код оваквих студија. Непотпуност Је бивала у томе, што је трошаринска централа давала податке о месу коЈе је увожено у Београд, и о ситној стоци и свињама увоженим у живоме стању, а није, притом, давала и податке о увозу волова, бивола, крава, јунади и телади. Те податке трошарина уопште није имала у ранијим годинама, а ни сада они нису ниуколико евиденгни за потрошњу меса. Јер, ма да се од прошле године уписује у статистику свако увезено грло, ипак се незна колико их фактички уђе у конзум, а колики их се број врати са марвене пијаце непродато; колико их се прода за вучу у вароши и сељацима, и, колико их бива продато за извоз у Италију и друге иностране пијаце. Па ипак су ови довде приказивани податци веома поучни: Јер, упоређени са истим гаквим непотпуним податцима из раније године, они бивају сасвим реални и аутентични. Без овога упоређивања ми бисмо видели само једну страну исхранбенога питања. Дакле, недостагак података за стопроцентно упоређивање прошле са претпрошлом годином, није ниуколико искључио вредност деведесетопроцентнога упоређивања.

податци о хранљивости животних намирница утрошених у прошлој години. Беланчевине 7,016.524 килограма; масти 6,688.282; угљених хидрата 27.064.762 килограма.

ТАБЕЛА бр. 3. Прошлогодишња кампања на кланици

»1 ? 1 ОЈ

0,0 I— д.

% . о с * ^ X и *

Крупна говеда Гелад

20.852 X 270 = 5,630.340 25.430 X 45 = 1,144.350 Свиње: тешке и лаке 31.163 X 80 ~ 2,493.040 Овие 6.738 X 15 = 101.070 Јагашци и јариНи 19.147 X 6 = 114.882 Ирасад 1.688 X 7 = 11.816 Укупно 9,495. 498 На основу тих података и у једној комбинацији са трошаринским податцима о увеженом месу, добивеиа је сигурна могућност за корегирање свих досадашњих статистичких недостагака, и, за употпуњаваше правога стања исхране код београдског становништва. Разуме се, само за годину 1930.

В Р С Т Е: Говеђииа и биволи Телад Свиње тешке и лаке Овце Јагњад и јарад Прасад Трошарински увоз меса

ТАБЕЛА бр. 4. Меса килограма Беланчевине килограма

5,630.340 1,144.350 2,493.040 101.070 114.882 11.816 1,638.628

Укупно 11,134.126 Свега остало 87,593.085

Масти килограма

Свега заједно 98,727.211

X 141 гр. 793.877.940 X 319 Г Р- 1.796,078.460 X 141 , 161.353.350 X 319 - 3 65.047.650 X 173 . 431.295.920 X 206 » 513.566.243 X 184 . 18.596.880 X 89 - 8.995.230 X 184 . 21.138.288 X 89 ■ 10.224.498 X 184 , 2.174.144 X 89 • 1.051.624 X 141 „ 231.046.548 X 319 - 522.722.332 Укупно 1,659.483.070 Укупно 3,217.686.034 Остало 5,357.041.752 Остало 3,470.596.190 Свега 6,688.282.224

Свега 7,016.524.822

Према овим исправљеним податцима добијено Је, као што се види, више у количинама хране уопште, беланчевине и масти; док је код угљених хидрата остало непромењено стање. Тај добитак је код хране уопште као 5.17%; код беланчевине као 11.45%; код масти као 32.12%. Овога пута добијени су јасни податци од кланичке управе: о броју свих закланих грла и о нето количинама добивенога меса. (Види табелу бр. 3). НАУКА О ИСХРАНИ Према науци о исхрани и према њеној методи израчунавања, добивени су следећи

На једнога становника отпада годишње просечно: хране 436.720 килограма; беланчевине 31.479 кгр.; масти 29. 585 килограма; угљених хидрата 119.721 кгр. На сваког становника отпада дневно просечно: хране 1.196.5 грама; беланчевине 86; масти 81; угљених хидрата 327 грама. По истој методи рачунања сваки грам беланчевине садржи у себи 4.1 калоричних јединица; сваки грам угљених хидрата такође 4.1 калорија, а сваки грам масти по 9.3 калоричних јединица. Према томе се из 7,016.524 килограма беланчевине мора добити 28.767,751.770 калоричних јединица.