Opštinske novine
Стр. 594 -
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Посматрајући у целини приказане податке о прошлогодишњој исхрани, опазиће се ова битна карактеристика: Престоници земљсрадничке Југославије недостају у великоме проценту намирнице млека, сира, јаја, бутера, воћа и живине!.. Према томе Београд не иде по линијама целисходне националне економије и привреде. То је због тога што Београд нема још никакву апровизациону политику: он своче пнјаце и потрошаче препушта себи самима. Он. по речима свога претседника Инж. г. Нешића, већ 34 године дискутује питање о млеку и хлебу!.. Београд није све до данас решио ни ова два основна апровизациона питања, већ је ту бригу остављао да воде 500 фурунција и 3000 млекаџија! Београд мора поћи што пре путем решавања проблема своје рационалне исхране. Она је сва у смислу модернизирања код произвођења и у организовању код снабдевања пијаца животних намирница
сечну потрошњу по сваком поједином становнику. Ово повећање становника у времену од 24 месеца: 1-1ЛМ929 до 1-1У-1931 године, кад се подели на равне делове добије се количник од 624 за сваки месец. Или, од првог пописа. до краја 1930 године овако: 21X624 = 13.104 становника + 226.065 ранијих становника = 239.169 за прошлу годину. После тога ће подела познатих изнађених квалитативних хранљивих количина из те готине изгледати овако: Мањак код добивених 202,135,303.703 калоричних Јединица повећава се за нових 14,521,103.027 јединица, са чиме се укупни калооични дефинит пење од 48,362,696.297 на 62,883,799.324 јединице. Овчј мањак кад се подели на 239.169 Београђана показује просечни годишњи дефицит од по 262.926 топлотних јединица по становнику, а дневно по 720. .. У проценту то значи 23.7 # /о.
ТАБЕЛА бо. 5. Расподела потрошње и потреба према најновијем попису становништва.
Хранљиве супстанце у килограмима'*
Укупан број становника према попису
Потрошња по становнику
Потрсба по становнику
Дефицит 110 становнику
Добивено укупно од свега оволико калопичних јединица
Ч Е Г А?
Добивено у прошлој години
Било је потребно добити
годишње
0 X са О) 1 «=*
годишње
двевно
годишње 1
дневно
Беланчевине
7,016.524
7,421.218
239.168
29.337
80.3
31.025
85
1.688
4.7
28,767,751.770
Масти
6,688.282
4,886.614
239.169
27.964
76.6
20.440
56
* 7.524
* 20.6
62,402,024.683
Угљени хидрати
27,064.762
31,426.806
239.169
113.161
309.9
131.400
360
18.239
50.1
110,965,527.250
Укупно
40,769.562
43,734.638)
170.462
466 8
182.865
591
12.403
34.2
202,135,303.703
* Суфицитна количина код масти!
ЗАКЉУЧАК Према ономадашњем попису становништва у Београду, када је, на супрот нашем наглашеном очекивању, констатован његов нов пораст: 14.971 становник више но што је било у претходном попису од 1-1^М929. године, ми смо принуђени кориговати своју процену о просечној потрошњи у години 1930. Јер, увећани број становника у тој години значи већ сам по себи умањену про-
Поред упоредних познатих података код двеју последњих година у првом делу овога чланка, и, после допуњених података о потрошњи меса у другоме делу, имали смо срећну могућност да на крају његове податке употпунимо резултатима новога пописа. Та ретка прилика ишла нам је овога пута на руку, да постигнемо највећи степен веровагноће код оваквих процена и публикација уопште.