Opštinske novine

Стр. 616

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Од суме редовних прихода предвиђених у буџету за 1927 годину, приходи од трошарине чине 41,3%, скоро половину редовних општинских прихода. Приходи овог извора после рата не престају да расту, и из године у годину стално се пењу за знатну суму. Следећи табеларни преглед остварених прихода у поратним годинама показује како се вршило кретање прихода почев од 1919—1928 године.

Година

Остварени приходи

1919

2000.175.—

1920

9.600,362.—

1921

13.415.685,—

1922

21.259.106 —

1923

21.635.442,—

1924

27.512.723,—

1925

46.288.555—

1926

50.387.777.72

1927

52.791.582.87

Кад се не би узимале у обзир друге чињенице, које су имале предоминантног утицаја на нагли пораст ових цифара (прихода), могло би се још и мислити, да приходи од општинске трошарине не само што су само највећи већ најпродуктивнији и да је трошаринска политика Београдске Општине врло добра. Разлог што су ове цифре у року од седам година скоро 25 пута постале веће, не лежи ни мало у вођењу неке добре трошаринске политике, већ долази из разних других узрока. Најважнији од свих ових узрока је нагли пад динара због кога су се морале повећати извесне таксе, тако да у 1920 години видимо трошарински приход за 45 пута већи него што је био у претходној 1919 години. Порде овог долази и други један узрок, а то је велики прираштај становника, који се нагло вршио. Уз ова два узрока може се навести један трећи, који долази као последица првог, а то је повећање свих трошаринских такса са сто на сто, због пада динара и због њиховог недовољног и несразмерног првог повећања. С обзиром на ове чињенице, које су се десиле у времену од 1919—1925 године, оцена за продуктивност трошаринских прихода била би врло незадовољавајућа. Нарочито слаб трошарински приход показује се за последње три године у којима подбацују приходи за 13,000.000.— (према процени Анкетне Комисије). Разлог ове трошаринске непродуктивности долазио је од: 1) врло уског трошаринског реона, због чега велики број становништва периферије није плаћао трошарину на већи део намирница; 2) затим, због извесних високих трошаринских ставова, који су спречавали да иеки продукти улазе у

трошарински реон; 3) због рђавог чиновништва. Последњих година видело се да за повећање прихода трошарине треба предузети извесне кораке. Први покушај који није остао без успеха, извршен је потстицањем чиновништва на савеснији рад и на већу заинтересованост. Ово се извело на тај начин што се трошаринским органима додељује извесна тантијема од прикупљених сума. Други рад извршен у овом правцу је велико проширење трошаринског реона које ће много допринети повећању трошаринских прихода. Још нешто што би се могло препоручити Београдској Општини да уради на овом пољу, што би ишло у корист како развитку трговине тако и самој општини, јесте да подигне антрпое (јавна сместишта) у које би се могла сместити роба намењена за транзит. Роба намењена за директан транзит не плаћа трошарину према чл. 17. Уредбе о Општинској трошарини, док она роба која се унесе у стоваришта и која уђе у унутрашњи промет, па се после извезе плаћа трошарицу према чл. 59. исте Уредбе. С тога извесне гране трговине беже са својим стовариштима из Београда, да би избегле плаћање трошарина (случај са трговином гвожђа). Поред овога требало би да се потруди Општина да добије тачне податке о свим увезеним предметима. Они предмети који морају непосредно да прођу кроз руке трошаринских органа плаћају трошарину; међутим, они који иду преко поште и царинарнице често избегавају да је плате. Због тога требало би да постоји јача сарадња између Општине с једне и Царинарнице *и Поште с друге стране, и да јој ове шаљу податке о унесеним предметима. Исто тако, добро би било, ако би извесне трошарине наплаћивала Држава за рачун Општине. То би био случај са овим предметима који се увозе са стране, и плаћају царину, а намењени су за унутрашњи промет. По чл. 2. Уредбе о Варошкој Општинској Трошарини, предмети који нодлежу трошарини су ови: „производи земљорадње, сточарства и шумарства; људска и сточна храна; пића; копови уопште; метали; минерална уља; предмети хемијске индустрије; текстилни материјал биљни и животињски; кожа и крзно, као и све израђевине њихове. Трошаринском тарифом је одређено колико ће се од ког предмета наплаћивати". Од свих ових предмета највећи принос даје трошарина на производе пољопривредне гране и индустрије, затим од земљорадње, сточарства итд. У буџету за 1927 годину приход остварен од тих најпродуктивнијих трошаринских грана био је овај: