Opštinske novine

Културна хроника:

Отварање јесевве излоЉбе радова београдсБ:их ликовних уметника

У уметничком павиљону „Цвијете Зузорић" на Маломе Калемегдану, отворена је, у недељу четвртог октобра о. г., четврта јесења изложба вајарских и сликарских радова беопретседника Београдске општине. Ова ретка и веома успела изложба наших уметника овога пута отворена је под покровитељством проф. инж. Милана Нешића, претседника Београдске општине. Отварању изложбе присуствовао је изасланик Њ. В. Краља, пуковник г. Сарић.

У присустбу изасланића Њ. В. Краља, пућођнића г. Сарића, кмет-прађнић г. Исидор Протић у име претседника г. М. Нешића отђара изложбу

Такође је отварању присуствовао већи број Београђана, љубитеља ликовне уметности, и уметника. Пред улазом у простране и лепе сале павиљона „Цвијета Зузорић", у којима су извешани и постављени уметнички радови наших сликара и вајара, чекало се на отварање изложбе. Како је претседник Београдске општине инж. г. Милан Нешић, који је покровитељ ове изложбе, био спречен да исту отвори због једне важне конференције, то је изложбу у његово име отворио кмет-правник општ. Београдске и вршилац дужности потпретседника г. Исидор А. Протић. Г. Протић после увода, којим је поздравио све присутне и извинио отсутног покровигеља г. Нешића, прегседника Београдске

општине, прочитао је г. Нешићев говор, који је он требао да одржи приликом отварања ове изложбе. Говор г. Нешића гласи: „Особито је задовољство за мене што ми се, као покровитељу ове изложбе, даје прилика да је отворим и самим тим изразим ону истинску наклоност, коју, и као човек који сам воли и цени уметност и као претставник Београда, од од увек важи за нашу ликовну уметност. Мене то радује утолико више, што нам

Са изложбе : Рајко Леби ; Београдсћи мотиђ из Јеђремобе ул.

ова изложба, иако можда не својом обилношћу, што нам је лако оправдати временом у коме се налазимо, већ својом висином на којој се налази, даје доказа оне велике истрајности, са којом наша уметност има да се бори, у једном, како рекох, поглавито материјалистичком добу. Београд, културни и политички центар младе Југославије, показао је несумњиво знатан напредак у свом материјалном изграђивању, али Београд апсолутно није занемарио ни своју духовну културу, ни своје духовно изграђивање на пољу сликарства и вајарства. Ја зато поздрављам све ове неуморне раднике, који, у фанатизму свога позива, нису поред свих тегоба пожалили труда да ову изложбу учине и богатом,