Opštinske novine

Стр. 74

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ње извесних трамвајских станица и убрзавање уласка и изласка публике. Саобраћај се мора развијати и напредовати, и треба наћи могућностн да се ово најрентабилније општинско предузеће што више развије. Дотиче се услова под којима је склопљен уговор између Општине и друштва „Снага и Светлост", као и тешких обавеза које отуда за Општину проистичу. Тврди да у буџету нема уштеда, јер се све суме које се показују као уштеда морају платити. Одборник г. Д-р Лазар Генчић добио је реч ради личног објашњења и реагирао на извесне изразе у извештају анкетне комисије и критику рада Одељења за социјално и здравствено старање. Одборник г. Д-р Букпћ Пијаде на почетку свога говора истиче да је потписао извештај анкетне комисије са извесним оградама, које се у оригиналу налазе, али којих нема у умноженом извештају, који је достављен одборницима. Да је он писао извештај можда би изоставио или заменио који од тешких израза. Прелазећи на даље издагање о буџету потсећа, да је у току прошле буџетске дискусије изјавио да ће гласати за буџет зато што веру.је г. претседнику. И данас после годину дана напорнога, поштенога и делимично успешнога рада општинске управе изјављује да још увек верује г. претседнику. Рад Суда у току прошле године показао је видне резултате и био је ношен једном великом љубављу ка послу, једним беспримерним улажањем у све проблеме и једним одушевљењем за рад око изградње наше престонице. Претседник г. Нешић предао се огромним пословима разумно, поштено и фанатично као ретко који претходник његов, па ипак резултати \-шсу онакви како се очекивало. Узрок томе подбацивању је у организацији свих фактора, ко.ји имају учешћа у општинским пословима. Обично се сваки неуспех везује за Суд, а заборавља се да општинску управу чине Суд и Одбор, и да би добро било када се подвлаче права Одбора, да се не изостављају ни његове дужности. Одбор има да прими свој део не само у погледу одговорности него и у погледу иницијативе, експедитивности, успеха или неуспеха, избора метода рада и свих компонената које сачињавају тежак комплекс комуналне политике. Буџет је шаблонски израђен и ако је он производ данашњих прилика. Требало је да он изврши ревизију многих учмалих принципа и бирократских заоставштина. Добар део неуспеха општинскога рада везује се за гломазну и трому администрацију, која отежава контакт грађана са њиховом општином и изазива негодовање код грађана. Говорећи о Одељењу за социјално и здравствено старање изјашњава се против јединства санитета и опште социјалне службе. Културни отсек, Гробљански отсек и Пожарна команда немају везе са санитетском службом, и треба да су од њега одвојени. Дечије питање претставља једно од најболнијих места

комуналне политике у Београду. На улицама се свакога дана виђа велики број мале, голе и босе деце, која се одају просјачењу, а Београд нема шта за њих да уради. У последње време под руководством вредне г-ђе Д-р Вајс Општина је на том пољу показала леп успех, и то мора потстаћи на даље напоре у истом правцу. Остало је нерешено неколико ствари, које је са санитарног гледишта гребало решити, као питање болнице, хлеба и млека. Кафилерија је била боље среће и једино је то питање скинуто са дневнога реда. Изјављује да ће у начелу гласати за буџет. Одборник г. Миливоје Арачић у своме говору замера Суду, што у свом експозеу наводи да буџет од 350 милиона не претставља радни програм, и налази да је таква изјава Суда или претенциозна или претставља умор од много рада да се буџет учини што бољи. Побија тврђење Суда да је предложени буџет мањи за 30 милиона од прошлогодишњег. Кад се суми буџета од 353 милиона додају још и суме које на сваки начин морају бити плаћене у току 1932 године, а то су 5,5 милиона државне таксе на трамвајске карте и 15 милиона за откуп струје од нове централе, онда укупан буџет износи 373 милиона. У погледу прихода налази да је нереалан приход од 13 милиона динара, које треба Држава да плати и приход од трошарине, који је предвиђен 42 милиона динара, а који се сигурно не може остварити због редуциране трошарине. Уштеде на поливању улица и паркова и на осветљењу улица не иретстављају стварне уштеде, већ фиктивне, јер се улице морају поливати и ноћу осветљавати. Говори против чл. 16, 18 и 20 Финансијског овлашћења, налазећи да се њима даје и сувише велико право Суду, а код чл. 20 још и то да Општина дели приходе.од такса са својим чиновницима — ветерииарима, што је за сваку осуду. Налази да је буџет велики за број становништва, јер просечно на сваког становника долази по 1.500.— динара. Београд више не може да се умножава чиновништвом, јер је то питање најновијом административном поделом решено, и зато треба обратити пажњу на трговину, индустрију и занате, како би са те* стране Београд добијао сталан прираштај. Говори о извођењу генералног плана, које треба да кошта око 3 милиарде динара, и не види кад ће и како београђани то моћи поднети. Једна ужа комисија, која би прошла кроз све дирекције и одељења, и упознала се са целокупном административном и техничком организацијом Београдске општине, могла би да састави бољи и стваран буџет, кроз који би се тек онда уштеде реално спровеле. Изјављује да ће у начелу гласати за буџет. Седница је закључена у 11 часова увече. Оверавају: Претседник Деловођа Општине београдске Бож. Л. Павловнђ, с. р. Милан НешиЛ, с. р.