Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 73

експропријацији имања Браће Ђорђевић у Гробљанској ул., измени у толико, што се на место г. Војина Ђурића одређује за општинског процениоца г. Милан М. Јовановић, Кондина улица бр. 6, а на место г. Драгише Брашована, заменика, г. Марко Каракашевић, Енглеска улица. 6 Код тачке дневнога реда „Предлог буџета за 1931 годину" настављен је претрес буџега у начелу. Одборник г. Јован Мисирлић у своме подужем говору замера Суду што није изашао са потпуним експозеом о буџету за 1932 годину, а тако исто и буџетској комисији што није преко свога известиоца дала потпунија обавештења о буџету. Требало је дати упоредан преглед прихода за целу 1931 годину, а не само за 11 месеци те године. Налази да је буџет нереалан и да ће се појавити један дефицит од 30 милиона динара. Сума од 13 милиона динара, која је у буџет унета као приход од Државе није реална, јер се не зна још да ли ће ту исту суму Држава унети у сво.ј буџет, али обећава да ће се као народни посланик при дискусији државног буџета зато заузети. Осврће се на тврђење г. Д-р Драг. Аранђеловића да за последњих 30 година није било боље општинске управе од ове, и ма да непозван да даје о томе мишљење, истиче да је ова управа доста радила, да спада међу оне које су најмање грешиле и зато одаје хвалу одборницима, који су ову управу изводили на прави пут. Очекивао је да ће г. Нешић за време свога претседниковања оставити решено питање о снабдевању водом Београда. И ако сада воде има у довољној количини ипас1 се дешавају дефекти на линији, због којих читави крајеви Београда остају без воде. Питање грађевинског реона још није решено, и ако је одавно Одбор изразио жељу да се приступи решењу тога питања. Пенсионерско питање још се не решава, и не приступа се озбиљном смањему плата. Налази да би чланови Суда требали сами да пристану, да им се плате смање за једну трећину. Сматра да у Општини има много директора и шефова, и да би њихов број требало смањити. Кабинету су придодати Одељак за штампу и музеј, а Контролни отсек се не укида, већ је предвиђен и у овом предлогу буџета. За последња 2—3 месеца Привредно-финансиско одељење излази пред Одбор са великим бројем вирминисања, из чега се види да су вирмани заменили трошарину. Треба убрзати трамвајски саобраћај и смањити грамвајске станице, па ће се на тај начин показати да није потребно вршити набавку нових трамваја. Сазнао је да Земунска општина настојава, да добије експлоатацију трамвајског саобраћаја нреко новог савског моста, који београдску општину кошта око 60 милиона динара, па би требало водити рачуна да Општина београдска то до-

бије, кад улаже овако огромне суме. На крају изјављује да ће из наведених разлога гласати против буџета у начелу. Одборник г. Алберт Фирт из.јављује да је ово грећи буџет, на чијој изградњи он као одборник учествује, и с обзиром на то, што овај буџет пада у доба велике економске кризе сматра, да је о њему најтеже говориги. Јавни радови морају се свести на минимум, јер они који треба да подносе буџет толико су преоптерећени, да би сваки нови намет довео до неостварења прихода. Говори о извештају анкетне комисије за редукцију општинских чиновника и службеника, и моли Суд да предлог буџета повуче, и да га са једном комисијом преради према извештају анкетне комисије. Задржава се нарочито на оном делу извештаја, који говори о Одељењу за социјално и здравствено старање, а који су извештај потписали поред осталих и г. г. Д-р Букић Пијаде и Д-р Свет. Стефановић, и цнтира поједине пасусе, V којима се врло неповољно карактерише рад овога Одељења. Прелази по том на рад ветеринара, спомиње извештај комисије за испитивање тога рада, која је утврдила да су главни наводи бившег одборника г. Крсте Гиновића били тачни, па ипак до данас ништа није предузето ни дисциилински ни кривично против општинских ветеринара. Они и даље раде свој посао и са Општином деле таксе на једнаке делове. Замера што је експозе Суда кратак, и што у њему није ништа говорено о радовима у 1931 години, у толико пре што се са тим радовима могу поносити и Суд и Одбор. За последње три године буџети Општине београдске изнели су динара 1,108.000.000.—- поред два зајма, која су у том периоду закључена, и београђани треба да знају резултате, када се од њих тражи да поднесу терет од 350 милиона динара. Питање водовода и такса за воду интересује београђане и треба с тога истаћи, да је на полагање водоводних цеви за ове три године утрошено 72 милиона динара. За то време положено је 84.000 дужних метара цеви. У овој години произведено је 11.7 милиона литара воде, што чини на сваког становника по 134 литара дневно. Комисија за израду правилника о таксама за воду започела је свој рад, и држећи се изјаве г. Претседника да не тражи од водовода веће приходе него у 1931 години, она ће свој посао завршити, и надати се да ће цена води бити јевтинија. Много је урађено на калдрмисању улица, којих сада има 474 са површином од 3,5 милиона квадратних метара. Остало је некалдрмисано око 1,3 милиона квадратних метара под улицама. За идућу годину остала је да се употреби за калдрмисање сума од 13 милиона динара, што је преостало из унутрашњег зајма. Налази да г. Мисирлић греши када говори о Дирекцији трамваја и осветљења и трамвајском саобраћају, предлажући укида-