Opštinske novine

Стр. 628

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нити коње кукурузом (нарочито лети), зоб је за ту сврху рационалнија; и т. д. Дакле, и режим исхране може да буде рационалан или нерационалан. * Видели смо већ у ранијим чланцима, да потребе за храном код свих особа нису подједнаке, те према томе и начин исхране није код свих исти; има разних врста режима исхране. Све режиме исхране могуће је поделити у две главне групе: у режиме исхране здравнх особа и у режиме исхране болесних особа. А. — Исхрана здравих особа. Што се тиче исхране здравих особа, и ту постоје врло велике разлике; у главном могло би да се говори: о начину исхране код одојчади, о начину исхране код деце (II детињство) и о начину исхране код одраслих. а) Исхрана одојчади. Од рођења па скоро до навршене прве године живоТа дете је одојче; у овом добу је» дина храна детиња је млеко. — Млеко материно или дојил.ино једина је природна детиња храна; свако друго млеко је нефизиолошка храна, јер излаже одојче опасностима уголико тежим уколико је оно млађе. Дакле дојење материним млеком једино је природан начин исхране одојчади; употреба крављег или које друге врсте млека је вештачки начин исхране; употреба делом материног делом којег другог млека назива се мешовити начин исхране, начин који је још увек бољи од вештачког. Исхрана одојчади је сасвим посебно поглавље исхране уопште, о њо.ј је и у нашој јавности, нарочито у нашем часопису ,,Београдским општинским новинама" писано врло много; биће довољно на овом месту изложити њене основне физиолошке принципе. Одојче, пошто је запремина његовог желудца мала, да би могло да подмири своје сразмерно тежини огромне потребе у храни (и енергетске и ^атериалне), мора да добија велики број оброка, утолико већи уколико је млађе. Обзиром на то да се млечни оброк из желудца евакуише приближно два часа после уношења, потребно је да наредни оброк следује претходном у размаку о^ два часа најмање. Уосталом, ове потребе одојчета иду у корак са начином лучења млечних жлезда; за њихово правилно лучење потребно је и њихово потпуно пражњење у кратким и правилним размацима времена. По усвојеним правилима, у првом месецу одојче треба да добија седам оброка (на свака три сата један, са одмором од 6 часова преко ноћи). — У доцнијим месецима, број оброка се смањује обично на шест. Јасно је да су ово само општа правила којих се не треба слепо придржавати: има случајева где број

оброка мора да буде већи (слабије лучење млечних жлезда или неспособност одојчета да дуже доји), а има и таквих где број оброка може да буде мањи (код снажних одојчади која унашање веће количине млека наједанпут подносе сасвим добро). Што се тиче количине млека коју сваки пут одојче треба да подоји, њену вредност немогуће је одредити унапред, пошто је она за свако одојче другојача; потребну количину млека регулише само одојче дојењем: оно само себи одређује потребан оброк. — Да ли је једном одојчету оброк који узима довољан, могуће је једино контролисати према порасту у тежини. Пошто је дневни пораст тежине често променљив (час већи час мањи) најбоље је водити рачуна о месечном повећању тежине: узима се да одојче, при рођењу тешко 3500 грама, за првих 5 месеци треба да добија месечно 700 грама, дакле за првих 5 месеци треба да удвостручи тежину; У доцнијим месецима одојче добија мање, 350 грама месечно. Да би остварило овај пораст тежине, одојче треба да узима на крају прве недеље приближно 350 грама млека дневно, на крају првог месеца 600 грама; затим се дневни оброк повећава месечно за 100 грама, да би на крају 5 месеца дневни оброк достигао вредност 1 литра млека; ова количина остаје иста све до последњег месеца дојења (поред ове количине млека, ако је потребно, одраслија и напреднија одојчад могу да се прихрањују супицама). Треба напоменути да све ове цифре само приближно одређују вредност оброка одојчета, јер има деце којима су горе означене количине млека или сувише велике или опет сувише мале: у принципу вредност оброка се одређује не по тежини одојчета, већ по добу старости односно по узрасту одојчета. Дојење материним млеком, рекли смо, једини је природан начин исхране одојчади; млеко дојиље физиолошки је идентично материном млеку. — Овај начин исхране одојчади не само да је једино физиолошки већ је и најлакши. Ипак и при овом начину исхране многи у многоме греше: греши се највише у броју оброка (даје се већи број Оброка и неуредно, сваки пут кад се одојче заплаче); не води се рачуна о количини млека коју одојче сваким дојењем добије (постоји неоправдана тежња да се одојчету да што више млека, да би што више добило у тежини); пре времена почиње се са прихрањивањем чак и оне одојчади којој је материно млеко сасвим довољно (често се пре времена дају месо и друге за желудац одојчета тешко сварљиве хранљиве материје); и т. д. Ово су главни физиолошки основи на којима почива природан начин исхране одо.јчади; немогуће је на овом месту улазити у подробније упознавање овог питања; онима којима је то потребно препоручујемо врло до-