Opštinske novine

Стр. 188

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

моћи, која храбро корача напред да од себе створи модерну и лепу варош." Жорж Шарансол, један од иетакнутијих француских критичара, књижевник и уредник угледног париског листа Ле Нувел Литерер уживајући у интересантностима Београда није могао да се отме утиску који је на њега оставила активност у изградњи града. Под насловом: Београд, град који се рађа, штампао је у Пти Журнал-у, своје импресије, у којима каже и ово: „Пре једног века Београд и Земун биле су две супарничке варошице, које је раздвајала Сава. Али Земун је остао варошица у 'коју се недељом одлази на играње, и већ давно не задаје бриге Београду који је постао велика престоница. Брзи развој Прага и Будимпеште у деветнаестом веку изненађивао је све путнике, али Београд је још новији. Средиште града даје му потпуно изглед једне престонице, а велики општински радови створили су нове и праве улице. Утисак активности, који оставља Београд, мора да изненади сваког ко је прошао кроз земље које је тешко прптисла криза... Али тежња за новим није изагнала из Београда живописност. Србија истовремено додирује блиски Исток и средњу Европу, а то ће рећи да се тамо може видети пријатна п дражесна мешавина." Активност у подизању изненадила је и многе друге странце, који су упознали Београд. Између осталих, енглеска новинарка П. М. Кемп у листу Нир Исти пише: „Када се узме у обзир да је Београд 1918 године био једна ратом уништена варош, да је човек морао прећи преко једног сплава да би дошао тамо из Западне Европе, да није било ниједног пута ни железничке линије у половини државе који нису били разорени од узмичућег непријатеља и да је било све однето из земље, онда се може видети много боље какав је рад извршен за прошлих 13 година. Посетиоци Београда изненађени су брзим напретком и уредним изгледом. Улице су асвалтоване, старе приземне турске куће уступиле су место новим великим зградама, које импонирају, и Београд је стекао назив „Мали Париз Истока"... Француски новинар Роже Мије пише о Београду у листу Еклер д Л'Ест: „Можемо да се дивимо контрасту између старог Београда, центра мале Србије, и новога, још недовршеног Београда који је пупак велике Југославије. Овај нови Београд претставља један ванредан урбанистички напор: трасиране су широке авеније, које се губеу

даљини, лево и десно подигнуте су за неколико година импозантне зграде. Пролазимо кроз кварт министарстава: цела административна машинерија груписана је овде у огромним зградама. Нешто даље налазе се разни факултети и технички институти са својим огромним масама. Нова зграда Народне скупштине, још недовршена, биће сигурно узор ове врсте,"са много архитектонског укуса и удобности. Треба истаћп да већина нових зграда показује укусну архитектуру, са својим лепим колонадама и фронтовима, које потсећају на грађевпне Краља Сунца или Станислава."... Енглески публициста Харолд Кардозо истичући нагли развој Београда и његов међународни значај нарочито подвлачи трговачку важност југословенске престонице, и каже у листу Дејли Мел: „Београд је најнапреднији град на Балкану и обећава да ће постати једна од највећих модерних вароши на југоистоку Европе. Године 1918, када су британске и француске трупе са српским друговима ушле у Београд, оне су нашле један град потпуно уништен ратом. Београд није никада био богат или модеран, али када су дошле савезничке трупе, није било шест великих зграда које су биле читаве. Краљ је морао да станује у једној малој приватној кући. Све је било срушено, па чак и онај скромни Београд из 1914 године је нестао. Данас, 14 година доцније, Београд је варош са лепим, модерно уређеним улицама, са модерним радњама и банкама. Букурешт, иако је већи бар са двоструким бројем становника, морао је уступити Београду право назива „Мали Париз Истока". Архитектура у Београду је разноврсна. Има великих приватних кућа, затим кућа за трговачка предузећа или банке, државна надлештва у старом француском стилу, има модерних кућа минхенског типа, а има и других које је ташко класификовати. Све су солидно грађене од цигле, камена, мрамора и појачане армираним бетоном, са великим прозорима, модерном санитацијом и лифтовима. Стара тврђава која гледа на Земун, Саву и Дунав, где је екскајзер Вилхелм ставио једну мраморну плочу да би одатле посматрао његово пројектовано проширено царство од Хамбурга до Багдада, претворена је у диван парк, са ружама пузавицама по зидовима тврђаве. На подножју стене саградиће се игралиште за децу. Рад на подизању био је тако брз и сада се још увек брзо изводи да су мо-