Opštinske novine

(УПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 189

рале бити предузете мере да се за будуће генерације сачува неколико примера старих српских и турских кућа. Ни једна варош у Централној Америци није се брже развијала! Поред тога што је престоница једне државе од преко 13 милиона становника, Београд има да захвалп свој брзи напредак чињеници да је центар великог трговачког система. На ушћу две пловне реке, његова речна пловидба је већ врло велика. То ће се у блиској будућности још повећати када се доврши канал МораваВардар, а на тај начин роба ће се слати директно из Београда и са Рајне у Солун. То ће, на тај начин, бити једна водена веза између Северног и Егејског мора..." Занимљиво је и меланхолично упоређење Београда са Атином директора солунског листа Македоника Неа Василија Месолонђитиса, у коме се описује Београд као престоница једне раније државе од шест милиона а сада полубалканске и полусредњеевропске државе од 14 милиона становника:

„Садашњи Београд показује праву европску престоницу и карактеристично је што је овај успех постигнут за последњих пет—шест година. А још карактеристичније је то што је Београд на брежуљку, а падине су потпуно неприметне. Подигнута је варош са ритмом, симетријом, естетиком и савршенством. У Београду се не зида као у Атини и Солуну по свачијој вољи..."

Специјални редактор великог америчког листа Њујорк Хералд Трибјун, Хенри А. Дуз, у свом одушевљеном приказу наше Краљевине посвећује највећу пажњу Београду и каже: ,,Мало има места на земљи, везаних са толико трагичних асоцијација као Калемегдан, дивни парк са терасама,^које дају широки поглед на сремске и панонске равнице, са рекама - Савом и Дунавом, и на североистоку, силуетом трансилванских Алпи. Многе су се битке одиграле п, у старој београдској тврђави, на врху самога брега гледајући доле према обалама Дунава, још се могу запазити бастиони и шанчеви са којих су Срби, за време светског рата, гађали аустријске армије на северној страни реке. Због свог географског положаја Београд је увек био стратешка тачка од ранога средњег века, и мењао је господаре као и имена, пет пута пре него што је постао данашњи модерни Београд. Римљани су га звали Сингпдум, Мађари НандорФехервар стари српски владари Бели Град, Турци Дар-ул-Ђихад, и Грци АлбаГрека. Београд је порастао од 90.000 становника непосредно после рата на близу

300.000. Развијање његово било је тако нагло, да није било довољно времена да се отстране сви остаци старога балканскога града, и његови сликовити трагови виде се још на све стране. Између модерних петоспратница и грађевина двадесетог века стоје мале зграде са ништа

Музеј савремене уметности Њ. Вис. Кнеза Павла више од приземља, потичући из времена када је земљиште било јевтино и људи подпзали своје куће са широким баштама унаоколо, не обзирући се колико ће заузети простора. Краља Милана улица, са Краљевским Дворцем, Теразије, Позоришни Трг са

Ратнички дом

Народним позориштем и спомеником Кнеза Михајла Обреновића, и улица Кнеза Михајла треба да претстављају секције Париза, где у ноћи варош потоне у мору електричне светлости. На узвишењу, у западном делу града, подигнуте су модерне болнице са јавним клиникама и Југосло-