Opštinske novine
0
Д-р в. Кујунџић
Украси Београда
Одазивајући се љубазном позиву Чланова Редакционог одбора „Београдских општинских новина", част ми је послати вам овај мој прилог, у коме ћу покушти, с пуно љубави и личног интереса, као стари Београђанин, да одредим најбоље место за велика имена наше историје и гиме унеколико допринесем правилнм украшавању нашег лепог Белог домовинског главног Града. Од Београда из доба Високог Стефана, нема ни трага. Од трију цркава, које је овај умни српски владар подигао у Београду, нема данас од ниједне ни темеља. Турска превласт је настојала, да све српске трагове уништи. Испред београдске тврђаве ширила се варош само до градских зидина, а у град се улазило на четири градске капије. Сава-капија, Варош-капија, Стамбол-капија и Видинкапија. Штета је, што су ти споменпци срушени. Љубљана је умела сачувати римске зидове и римске капије. Нирнберг још и данас показује своје средњевековне зидине. Турски Београд је имао веома мало домаћег живља. Трговина је била у грчко-цинцарским и јеврејским рукама. Први су се досељавали идући с Турцима с југа, а Јевреји су били избеглице из Шпаније, и населили су свој Гето испред Видин-капије на Јалији, на Дунаву. Срби су тек почетком XIX столећа почели озбиљније прилазити Београду. Тако су постале српске вароши испред Савакапије од рибара и босанских досељеника на чувеном Лиману, на некадашњој Малој пијаци испред данашње палате Београдске задруге. Друга је српска варош била испред Варош-капије са данашњом Сава-малом, данашњом Бранковом улицом, која је некада с правом носила име Господске улице, јер је го била улица за оно време модерних зграда и високих и одличних житеља. На Господску улицу се везивала пијаца Зелени Венац и Абаџиска чаршија (данашња улица Краљице Наталије), која је под високим јабланима крила мале и неугледне куће абаџија, тих првих београдских кројача. Испред Стамбол-капије градила се нова српска варош према данашњим Теразијама, где је иза последњих кућа проницави Стојан Симић назидао себи дом, који је доцније продао Кнезу Милошу за конак (стари конак, срушен 1903). Данашње земљиште на коме се диже још недовршени Парламент, имало је у то време Панђелов хан са Батал-џамијом,
испред које су према Таш-мајдану биле баре са шеваром, куда су београдски ловци ишли у лов на дивље патке. Око 60-70-тих година прошлог столећа долаз сељака из Малог и Великог Мокрог Луга и Миријева створио је Фишекџиску чаршију (данашњи први део улице Краља Александра до старог тркалишта, ледина на којој се данас дижу огромне
Сиоменик захвалности Француској, на Калимегдану
зграде Техничког факултета, Универзитетске библиотеке и Државне архиве) и чувену механу „Ваљево" Јове Ваљевца, где је данас посланство Чехословачке републике. Потпуности ради додајемо и постанак београдске Палилуле, творевине Кнеза Милоша, када је читава насеља од Књажевца и Пирота преселио у Београд и београдску околину (данашња села Мали Мокри Луг и Вишњица).