Opštinske novine

Стр. 306

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Неко ће можда рећи да је „Лада" конзервативна. Али, треба погледати на њену левицу, и одмах ће се видети да и. „Лада" иде на свој начин у стопу за временом. Уметници „Ладе" знају пре свега шта је основно и најпотребније у сваком послу, као на пример у књижевности писменост, а то је сликарски занат — цртање. Међутим, многим данашњим модернистима баш то недостаје и ови се врло често крију иза свог модернизма.

Њ'. В. Краљица Марија посетила је изложбу „Ладе" 5 о. м. Дочекали су је чланови друштва сликари г-ђа Бета Вукановић, г-це Милица Миливојевић и Јелисавета Петровић и г. г. Миодраг Петровић и Љуба Ивановић, који су је провели кроз сале изложбе. Њ. В. Краљица показала је велико интересовање за изложене радове и задржала се готово цео сат.

Изложба и педесетогодишњица уметиичког рада ва|ара г. Ђоке Јовановића

Под покровитељством Српске краљевске академије, наш најстарији и најплоднији вајар г. Ђока Јовановић приредио је у Уметничком павиљону „Цвијете Зузорић" велику изложбу својих радова, која је једновремено и прослава педесетогодишњице његовог уметничког делања. Изложба је отворена 20 о. м. у присуству Њ. В. Кнеза Павла и најугледнијих личности, уметникових пријатеља и поштовалаца. Запажени су, између осталих, Министар спољних послова г. Б. Јевтић, помоћник Министра просвете г. др. Дворниковић, претседник Академије наука г. др. Богдан Гавриловић, француски посланик г. Нажјар, аргентински посланик г. Кандиоти и већи број академика и професора Универзитета. Изложбу је отворио г. Бран.' Нушић једним ле-

пим говором, истичући живот, рад и уметнички значај г. Јовановића. Г. Ђока Јовановић рођен је 1861 године у Новом Саду. Основну школу и нижу гимназију учио је у Пожаревцу, а реалку завршио у Београду, где се уписао на технички факултет. После четири семестра пошао је као државни питомац да студира вајарство у Бечу, Минхену и Паризу, где је дипломирао 1890 године. У Паризу је живео и радио све до 1903, кад се вратио у домовину и заузео најпре место наставника средње школе, а затим, после рата, положај инспектора Министарства грађевина. Своје прве вајарске радове г. Ђока Јовановић изложио је у Париском салону 1889, а прву колективну изложбу у Београду приредио је 1895. До сада је израдио пет стотина уметничких радова.

1Е

(©Л

11111111111111111111 ЈЕ011Ч0 МЕ5ТО V СЕШМ ■ 5УЕТ1Ј ОАЈЕ ЗЖОУОИЈЦЕ 2А УЕЕШЖ 7()<Р „ РЕХ5ИЛАХ5КО МОТОГСШ ИЦЦ _ РепбПуапзкЈ Уеес1о1 ргегас1еп је о<Ј РепбПуапзкШ ВгасИогзкШ зЈгоута и гаПпепјата које јтаји зуе1> зк1 гепоте. 11 Ји§-об1ауЈј1 зуа и1ја Уее<1о1 иуе^епа зи и оп§1па1пот ракоуапји сИгеМпо 12 гаПпепја. 1Јро1геђ1јауај1;е Уеес!о1 и1је, ра се!е зе затј иуегШ с!а Уеес1о1 ђо1је §1;Ш то1ог, екопотјспјје је 1 51&игшје и иро1геђ1.

XV. Н. бМУТН

II 2А5Т1ЈРКЧК Т10Е ШАТЕК ОИ СОМРАМУ 2А ЈУООбЕАУуи ВЕОСКАБ, МПоза УеНко§ 3 2АСРЕВ, СипскШсеуа 15 ТЕЕЕРО^ 23-379, 25-871 ТЕ1.ЕР(Ж 27-82

Власник: Општина Београдска. — Уредник: Слободан Видаковић, референт за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 103 Државна штампарија Краљевине Југославије. — Београд