Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 317

резултати нису оспорили вредност ни прописа ни праксе. И да се не гледа на друге, несумњиво значајне податке, таква минералошко-геолошка експертиза у каменолому или у природи, нарочито на оголићеним партијама стене, износи на видик већ одмах два факта, са којих је она нарочито потребна. Први се односи већ и на саму појаву блокова и њихову природу. Постајући комадањем под дејством латералних притисака у земљиној кори, блокови стена, нарочито еруптивних, могу бити тако развијени и тако изломљени, да апсолутно нису употребљиви н. пр. за ивичњаке, нити дају дуже комаде једноликог карактера, пресудног за извесну употребу. Природа и облик ласова на додирним површинама ових блокова казују већ одмах иоле извежбанијем оку не само до које се мере распростирао утицај бочних притисака на целокупну масу стене и у коликој је мери захватио чак и њене крупније састојке, већ и колика је хигроскопност стене, коликог је маха имала она тако значајна појава механичког и хемијског дејства влаге, која стени ништи свежину, често битно мења њену природу и напослетку је доводи и до потпуног распадања, до неупотребљивости. Сврх свега облик блокова и ласова највише и најпре утичу и на метод експлоатације, па и на будућност самог каменолома. У гранитским каменоломима у Брњици на Дунаву, у неким каменоломима у подножју Букуље, у раније експлоатисаним риолитима из Кадине Луке, итд. исецање дужих комада, ивичњака, стубова итд. готово је немогућно или бар врло тешко, проблематично, просто због особите природе блокова, због оних силних бочних притисака, који су стену изломили, блокове у .садашњем облику издвојили и видни само на месту, у природи. С друге стране, на пр., кречњаци, па и они бољи у непосредној близини Београда, у Раковици, Кијеву итд. толико мењају у истом каменолому и на врло блиским растојањима и свој састав и своју структуру, да би било врло неопрезно правити уопштене закључке о њиховом квалитету или употребљивости само по појединим, нарочито мањим количинама, лабораторијским комадима итд. — Други значајан факат, до кога се долази таком експертизом, огледа се дабогме у неколиким појединостима, које готово не може ни открити каква друга студија, па ни лабораторијска, или их открива тек унеколико. То је она већ наговештена а честа неједнакост, нехомогеност стене, слоја или блока, који се експлоатишу; ако ;се, пак, појава не уочи на време и у правом обиму, могу често наступити свакојаке заблуде и обмане. У природи се уопште и не налази много ни често посве хомогено, једнолико и високо квалификовано стење, нарочито не на већем пространству, и познати чешки, па и шведски каменоломи гранита, можда највише и дугују за своју репутацију тој својој повољној једноликости на већем простран-

ству. Уосталом, ти и такви случајеви најјасније и показују да се тачна оцена стене може имати само онда, кад је стручњак види у природи и кад он одабере на самом њеном лежишту њене претставнике, стварајући суд не по појединим, случајно добрим или рђавим примерцима, већ по оном, што у истини карактеризује целину. Дабогме, да и многе друге појаве: излучивање у стубове, као н.пр. код базалта, шупљике у магми мелафира, комадање гранита, компактност неких ситнозрних пешчара итд., често могу бити опажене само у великом, у природи. Са свих тих разлога иоле веће количине овог материјала и не могу се тачно ценити ни примати без те и такве експертизе. Лабораторијски подаци прецизују утиске, добивене теренским студијама. Они имају неоспорно ту одличну страну што се оснивају на утврђеним базама, објективним и могућним и у маломе, на појединим примерцима, и што приказују оне особине, које заиста у првој линији и помажу за оцену каквоће стене. Нормалије београдске општине траже у овом погледу поглавито податке о отпорности стена према притиску, о величини њиховог лизања или абања по једној извесној методи, о хигроскопности и специфичној тежини. Без сумње, оне се у томе највише приближују аустријским Нормалијама, мада је иначе пуно и дргих особина. које се такође могу прецизовати лабораторијским проматрањем. Такве су, н. пр. понашање стена излажући их утицају мраза, удару, цепању помоћу нарочитих сечки, продирању шиљатих металних предмета у њихову унутрашњост, па онда порозност, жилавост, природна храпавост, лепљивост према битуминозним материјама итд., а сврх свега још и петрографско-микроскопска и хемијска анализа. Сматрајући отпор према притиску, абање и она два друга податка као битне податке за оцену квалитета стене, Нормалије београдске општине биле су првобитно поделиле овај материјал на две категорије: за .јаче саобраћајне улице и за слабије саобраћајне улице. За прве је минимална норма у погледу отпора према притиску 1800 кг. по квадратном сантиметру, абање (количник између величине абања на Беме-овој машини и запреминске тежине) 4 јединице, запреминска тежина 2.6, а хигроскопност \%. За друге је условљена минимална отпорност 1600 кг/см 2 , абање 7, запреминска тежина 2.5, а хигроскопност као и у првом случају. Међутим, показало се да је у великом броју случајева при распИсивању лицитација и склапању уговора могућно чинити и отступања од тих норама, па се она и чине. Тако се минимална отпорност према притиску данас већ спушта и до 1500 кг/см 2 (за ломљен камен од седиментарних стена и до 1200 кг/см 2 ), а абање подиже на 10 јединица у куб. см.; остали услови нису мењани. — Свршиће се —