Opštinske novine
Стр. 334
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
граду подиже се тек 1863 године, а то је био парни млин. До доношења закона из 1873 године, којим се учинила велика олакшица подизању индустријске радиности у Србији, а који је имао и свог специјалног значаја за Београд, јер се он највише тиме и користио, индустријска су предузећа ретко ницала. Код помола индустријских предузећа најпре се појављују фабрике за прерађевину аграрних производа, нарочито млинарска и кланична индустрија. После се јављају и пиваре, стругаре, фабрике за израду коже и текстилна индустрија. Ступањем на снагу Закона о потпомагању индустријских предузећа, индустријски развитак у Београду као и осталим деловима Србије нагло се појачао. Тако је 1891 године, а то је 18 година после његова ступања на снагу, у самоме Београду било 21 индустријско предузеће са око 500 запослених радника. Поред млинова и кланица у њима се прерађивало гвожђе, производило мастило, сапун, шподијум, туткало, шпиритус, сода-вода, ликери, пиво, градиле се цигле и т. д. Лед је био пробијен. Народ се све више и више привикавао домаћој производњи. Све је изгледало измењено. Радници, за које до тада Београд није скоро ни знао, пунили су београдске улице. Странци су све више и више долазили на рад, јер је посла било доста. 1908 године било је у Београду 52 индустријска предузећа, која су прерађивала 36 разних индустријских артикала. Оснивањем електричне централе од стране Белгијског друштва 1893 године, индустрија Београда је добила нову покретну силу, што је веома повољно деловало на њен развој. Али, требало је наставити започети рад. Од 1903 године, кад је Закон стављен ван снаге, до 1910 године није основано у Београду ни једно веће предузеће. У целој Србији, по речима г. д-р С. Поповића, није подигнута од те године до Европског рата ни једна већа фабрика, осим Ћупријске фабрике шећера. Светски рат уништио је скоро све и од онога што је било, тако се Београд у новој држави нашао пред новим радом. II. Тачних података о стању индустрије Београда немамо (немамо ни за остале делове земље). Кад је реч о привредној статистици, ма за коју било сврху, треба стати. Даље се не може, ако човек жели да се послужи поузданим статистичким податцима. Све што има, лабаво је. Сама државна статистика, која је успела да још 1921 године организује попис становништва, дугује нам привредну статистику. Привредне коморе труде се што више могу да тај недостатак за правилно просуђивање наше привреде бар донекле смање. У извесним правцима им то и успева. Али, ни
оне, можда поред најбоље воље, не могу да даду оно што се тражи, а то је непрекидан низ цифара, које би могле да нам протумаче све шта је било. Тако смо и ми при сакупљању статистичке грађе о индустрији Београда имали великих потешкоћа. Захваљујући предусретљивости Индустријске коморе у Београду и њених органа, успели смо да бар колико-толико прикажемо овде развитак индустрије Београда. Према попису Државне статистике 1921 године, од 111.739 становника Београда, огпада на оне који зарађују и на оне који су издржавани од индустрије и заната 32.082 лица, односно 28,711% од целокупног становништва Београда. Самосталних лица која су се те године бавила индустријом и занатом било је мушких 4.758 и женских 887, свега 5.645. Ако се томе дода број закупаца од 13, добијамо укупан број самосталних лица и закупаца који су се 1921 године занимали индустријом и занатом 5.658, а то је 5.063% укупног броја становника Београда. У статистици су сврстани заједно занатлије и индустријалци, што нам спречава да дођемо до тачне цифре једних, односно других. Али судећи по податцима које смо са других страна добили, број индустријских предузећа, што се поклапа, није могао да буде већи од 100—110. Значи да је 1921 године на 1.000 становника отпадало једно индустријско предузеће. Међутим по попису становништва од 1931 године, Београд броји 241.542 становника, а индустријских предузећа има како ћемо касније видети, око 150, односно на 1.000 становника отпада свега 0,62 предузећа. Док се становништво Београда од 1921 до 1931 године повећало за 116,1% индустријска предузећа су се повећала за око 50%. Али не само да се број предузећа за последњих десет година није повећао у сразмери према броју становништва, односно потребама вароши, него се није повећала ни сама индустријска производња, што најбоље показује известан застој развитка индустрије Београда. Приближно стање појединих градња индустрије Београда, даје нам доња табела, која је састављена према податцима Индустријске коморе у Београду. БРОЈНО СТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ПРЕДУЗЕЋА У БЕОГРАДУ
1919 г. 1925 г. 1927 т. -1932 г.
текстилне индустрије
8
14
23
20
млинови
2
1
3
3
израда дрвета
7
10
10
13
циглане
13
10
13
16
металургијска инд.
14
24
29
32
пиваре
2
2
2
2
прерада шећера
2
4
4 -
. 4
хемијска индустрија
7
5
10
21
кланична индустрија
3
2
2
1