Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 335
1919 г. 1925 г. 1927 г. 1932 г.
инд. за прер. хартије
4
2
5
6
индустрија коже
—
7
8 1
7
електричне централе
1
1
2
стакло
—
2
2
2
разна индустрија
4
15
26
28
Свега
67
99
138
157
Према томе би број индустријских предузећа у Београду био овај: 1919 године 67 1925 „ 99 1927 „ 138 1932 „ 157 Од 1919 до 1925 године број се повећава за 32 јединице односно за 47,76%; од 1925 до 1927 године за 39 односно за 39,39%; од 1927 до 1932 године за 19 односно за 13,77%. То би била приближна скала развоја индустријских предузећа у Београду после ослобођења, с обзиром на њихов број. Ако број 47,76% узмемо за 100 јединица онда би број 39,39% износио 82, а број 13,77% даје број од 28. Тако би се оснивање нових индустријских предузећа у Београду.у периоду 1919 до
1925, 1925 до 1927 и 1927 до 1932 односила као 100 : 82 : 28. Ако прегледамо стални број индустријских предузећа по групама видимо да су се све групе повећале изузев пивара, које су биле две и остале две — дуго ће још бити само две с обзиром на њихов јак капацитет, велики кредит и добру организацију рада — и да се смањио број кланичне индустрије са два на један, јер је Општина београдска прекупила кланицу од Кланичног друштва. Све остале групе показују пораст. Једна је карактеристика исто тако општа, да се 1925 године број појединих група према стању 1919 године донекле смањио, као код млинова, циглана, хемијске индустрије, кланичне индустрије. Али се већ 1927 код свих тих група број предузећа повећао, изузев код кланичне индустрије. најбољи пораст у односу 1919 према 1932 години, код предузећа која су била обеју година, показује група хемијске индустрије, чији је број предузећа порастао за 200%, затим група текстилне индустрије са 150% и металургије са 128%. Најмањи пораст је код циглана, који износи 23%. Потпуније податке о стању индустрије Београда имамо само за 1925 год., које овде износимо:
СТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАДА ПОЧЕТКОМ 1925 ГОДИНЕ:
Г Р У П А
текстилна индустриЈа стругаре и прерада дрвета циглане металургија кожа и прераде од коже ..... пиваре фабрике шећера, чоколаде и ратлокума хемиска индустрија кланице и прерада меса индустрија хартије обрада земље (стакло) електрична централа млинови разно
Моторна снага НР Парна
Свега
1.255 790 555 200 56 1.006 2.200 282
150 330
моторна 101 18 50 43
6.824
212
1Р електрична Број заиосленог особља
Број предузећа 244
2.062
14
103
557
10
—
1.498
10
270
926
24
51
246
7
448
446
2
927
608
4
—
385
5
50
170
2
17
27
2
32
40
2
3
383
1
■ —
46
1
200
516
15
2.345
7.910
99
На 99 предузећа отпада 9381 Н. Р., односно на једно предузеће просечно 94,7 НР.; радника у овим предузећима има 7.910, а на једно отпада 80,4. Према овоме се може закључити, да је капацитет ових предузећа знатан, што даје индустрији Београда карактер индустрије у пуном смислу те речи. Јасно је да се та предузећа ни из далека не могу упоредити са већим индустријским предузећима индустријских земаља Европе, али даје до-
вољно гарантије да је индустрија Београда изашла из оквира радионица, и својим моторним снагама и бројем радништва дала својим предузећима карактер индустријске производње. Према предњој табели у погледу моторне снаге најповољније стоји индустрија шећера и чоколаде, код које на 1 предузеће отпада 781 НР. Иза ње стоје пиваре са 727 НР., даље текстилна индустрија са 100 НР., индустрије