Opštinske novine

Стр. 336

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

за прераду дрвета 90 НР., циглане са 60 НР. Судећи по броју запосленог радништва, најповољније стоје пиваре, од којих свака запослује 223 радника, односно намештеника; на другом су месту фабрике шећера и чоколаде просечно са 152 радника, а на трећем циглане са 150, на четвртом текстилна индустрија са 147 и стругаре и израда од дрвета са просечно 56 радника. Сви податци које смо до сада изнели нису нам довољни да просудимо стање индустрије Београда по појединој години. Зато ћемо, узимајући за полазну тачку 1925 годину, из-

нети, како су се у Београду од те године до данас оснивале фабрике, и који је, бар према броју предузећа, био ефекат тога јачања индустрије Београда. Код оснивања индустријских предузећа треба разликовати предузећа која постоје у облику радионица и претварају се у индустријска, или као индустријска само се реорганизују, и предузећа која се стварно оснивају. Ми ћемо овде приказати кретање оснивања нових индустријских предузећа у Београду, што нам дају следеће бројке:

Година 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932

Свега

Основано свега нових предузеће у Београду 13 8 4 14 7 9 8 10 73

Код тих предузећа

данас раде 4 3 1 9 4 6 7 10 44

рад обуставили 9 5 3 5 3 3 1

29

Број основаних нових предузећа на територији предратне Срби/е 111 84 105 103 89 60 61

Удео Београда у укупном броју основ. пред. Србије 11,7% 9,5% 3,8% 13,5% 7,8 % 15,0% 13,1%

Прво што пада у очи је, да се сразмерно према унутрашњости Србије, у Београду мало подизало нових индустријских предузећа. Просечно од 1925 до 1931 године (за 1932 годину немамо података, јер је ступањем на снагу новога Закона о радњама територија Индустријске коморе у Београду измењена) од свих новооснованих индустријских предузећа отпада на Београд 10,2%, а то је, у упоређењу са ранијим годинама, веома низак удео. Тачно је да се у унутрашњости оснива већи број предузећа са мањим капацитетом, али се не може порећи да је унутрашњост Србије добила од 1925 године до данас известан број веома јаких фабрика, са којима се Београд не може такмичити. Та оријентација индустрије према унутрашњости Србије је од значаја, јер нам показује да индустријализација иде својим правилним током. У току осам година Београд је добио 73 нове фабрике. Велики број за мали Београд. Али, од тих су се свега 44 очувале, док је већ у току ових 8 година обуставило рад 29 фабрика. Ако се од броја 44 одбије 10 предузећа која отпадају на 1932 годину, онда добијамо релацију 34 : 29, што значи, да је од новоподигнутих индустријских предузећа у Београду у току 7 година данас обуставило рад њих 46,1%, а свега раде 53,9% тих нових фабрика. То нас упознаје са два факта: прво, да су извесне фабрике у Београду осниване без довољног познавања стања које је у земљи владало, и друго, да је криза инду-

стријске производње Београд осетно погодила, нарочито ново основане фабрике. Довољно је да се констатује, да од 13 нових фабрика, које су се оснивале 1925 године, данас ради свега 4. Колико ће њих да обустави рад у току ове или можда идуће године ? Не знамо, али је сигурно да ће известан број и од ових које данас раде обуставити рад. Кад је од оних фабрика које су основане 1931 године већ једна обуставила рад, од оних из 1930 њих 50%, онда морамо веровати да ће се затварање специјално нових фабрика наставити. Немамо тачне податке о оним фабрикама које су постојале пре 1925 године, а обуставиле су рад, али је њихов број далеко мањи од нових фабрика. Према раније цитираном стању, 1925 године било је у Београду 99 фабрика. Ако томе броју додамо 44, т. ј. оне које су од те године до данас основане и одржале се, онда добивамо број 143. Разлика између тога броја и стања које смо изнели за 1932 г. појављује се услед тога, што смо известан број данашњих фабрика, које су раније постојале као радионице и слично, а у току ових 8 година се пријавиле под ознаком фабрике, узели као стара предузећа. За колико тих предузећа има више од 14 за толико је више обуставило рад старих предузећа основаних до 1925 године. Као што смо раније видели, 1919 године било је у Београду 67 индустријских предузећа. Оснивање тих предузећа појављује се