Opštinske novine
Стр. 338
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
БРОЈНО СТАЊЕ ГЛАВНИХ ГРАНА ИНДУСТРИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (Према Држ. ново накладне књижаре, Загреб).
Г р у п а:
е; ој О. с_ 0
V СХ
03 X ^5 Х0
о са V оЗ Сц
д
О) 10
ОЈ ГО
03 О
з: г.
Текстилна индустрија
20
27
3
6
2
Индустрија дрвета и
прерада дрвета
19
55
25
4
3
Обрада земље
18
20
Металургија
32
24
13
3
1
Индустрија животних
намирница
10
31
19
6
2
Хемиска индустрија
28
32
6
1
2
Разно друго
30
46
19
3
2
Свега:
157
235
85
23
12
о а и 3 1
2 1 2
И 03 О Сц о
=г з: н о о и
2
и
о Г
2 7 — 2 3 3 3 6 2 4 10 14
о 5 1 1 2 4 3 3
и О
14 6 4
— .5, ''з М « о о и 169
263 60 2 147
358 162 233
3 22 40 19 33 1392
III. У нашој Краљевини Београд заузима друго место по индустријском значају, и долази одмах иза Загреба. Утврдити тачно стање индустријских предузећа у нашој држави немогуће је. Да се бар приближимо тој цифри, послужили смо се податцима који су издани уз културну, индустријску и трговачку карту Краљевине Југославије, коју је издало Држ. нов. Накладна књижара у Загребу 1931 године. Ту смо повадили по групама индустрије податке за главне градове Југославије, изузев за Београд, код кога смо уврстили податке Индустријске коморе у Београду. Према томе смо добили стање индустријских предузећа које нам претставља горња табела. Према њој Загреб са 235 инд. предузећа стоји пред Београдом, који броји 157 предузећа. Иза њих долази Љубљана са 85 инд. предузећа, Нови Сад са 40, Осек са 33, Сарајево са 23, Суботица са 22, Сплит са 19, Ниш са 12, Скопље са 9 и Дубровник са 3 индустријска предузећа. Најбројнија група индустријских предузећа је индустрија животних намирница, која броји 358 предузећа, после долази индустрија дрвета и прерађевина од дрвета са 263, текстилна инд. са 169, хемијска са 162, жељезна са 147 и обрада земље са 60 инд. предузећа. Београд у индустрији предњачи Загребу и тако заузима прво месту у држави, само код металургија, док код осталих група, изузев индустрију дрвета и инд. животних намирница, заузима друго месту у држави. У индустрији дрвета му предњачи и у инд. животних намирница га надмашује и Љубљана.
Као што се види, положај Београда на паљу индустријске делатности, заузима видну улогу. Не смемо изгубити из вида да је од 157 индустријских предузећа колико их је данас, било свега 67 крајем 1919 године. Индустрија Београда је још увек млада, у свом току развоја. И ако имамо у њему предузећа која по своме капацитету производње играју важну улогу у индустријској производњи Југославије, ипак морамо признати, да је индустрија Београда, према данашњем стању далеко од свога пуног капацитета. Она се још развија, још увек тражи пута и начина како да се подигне. Од колике је важности то индустријско јачање Београда, о томе не би требало ни говорити. Једно је тачно, да данашње привредне прилике не допуштају да се мисли о јачању привредне моћи земље, него о томе да се бар очува оно што се има. Зато питање помагања индустрије Београда данас не би било умесно постављати, и ми га не постављамо. Али смо мишљења, да се са стране власти и општине, као и са стране потрошача, учини бар колико толико да се стање не погоршава. Јер, као што је тешко државним и самоуправним властима, тешко је и привреди сносити ову материјалну беду данашњице. Зато је потребна извесна сагласност, известан договор у раду, у тражењу помоћи за одржавање онога што се одржати мора а то су и индустријска предузећа, која, искрено речено проживљавају незапамћену кризу. Што се самих предузећа тиче, препоручили би им, да посвете највећу пажњу систему рада, да воде строго рачуна о ономе што потрошач може, а и шта не може купити.