Opštinske novine
5
А. Б. Херенда
Како да уредимо нашу комуналну статистику
За живот великих конгломерата становништва увидело се, да нису довољни само кривични закони, који ће обезбеђивати живот и имање, приватно-правни закони, који ће регулисати међусобне имовинске односе појединаца и административни закони, који ће регулисати односе појединаца и државе. Указала се потреба за законима још ширег, човечанскијег значаја, изазваним односима друштвених целина, детермисаних социјалнопривредним односима." Тако је настало модерно социјално законодавство, које није остало недоношче, али је још ипак у првој фази свога развитка. Социјално законодавство је нарочито потребно великим конгломератима густих људских насеља, т.ј. великим градовима, у које се већ, по броју свог становништва и по својој друштвено-привредној структури, убраја и Београд. Ту, где јединка почиње да не значи ништа, где појединац за појединца претставља само једно непознато лице, поред кога се пролази без особитог узбуђења и кад издише на улици, ствара се нарочити друштвено - привредни однос друштвених група, везаних истим околностима и истим, добрим или лошим, условима за живот. Заштита тих група, односно уравнотежење њихових међусобних односа, је први, битни и основни услов да се свакој јединки тог великог и разноликог организма обезбеди егзистенција, а тиме да се обезбеди и правилно функционисање организма у његовој целини. Општина је на првом месту позвана да тај део социјалног законодавства организу.је, јер оно мора да има претежно локалан значај, диктиран локалним условима. Поред општег социјалног законодавства за целу државу, треба да постоји и специјално муниципално соци.јално законодавство, које ће се примењивати на друштвено-привредне односе велеградског конгломерисаног становништва. У чему се указује потреба за законском, односно муниципалном интервенцијом у регулисању друштвених односа градског конгломерата? Да те потребе уочи, позвана је свакако општинска управа. Али, зар је један човек, или њих неколико (ма колико.били верзирани и заинтересовани комуналним
и социјалним проблемима) у стању да уочи, оцени и осети све потребе и односе тако сложеног организма, као што је једно велеградско иасеље. Руководити се, у доношењу крупних одлука, појединим иримерима из личног запажања врло је опасно, јер то може довести до крупних, а често и фаталних грешака. Потребна је једна фотографија, врло прецизна фотографија, која често може да да много тачнију слику од најоштријег личног посматрања, као што је случај са фотографским снимцима техничке полиције, који ће несумњиво утврдити фалсификат тамо, где не може да га примети ни најпроницљивије људско око. А најпрецизнију фотографију односа у једној људској заједници даће нам добра и савесно изведена статистика. Г Влад. Јовановић у „Гласнику српског ученог друштва" вели: ,,Што су историјске науке за расветљавање прошлости, то је статистика за стварно сазнање садашњости. Она излаже све на број и на меру, па даје најпоузданију основу за оцену привредног и друштвеног стања такво какво је. Она се не зауставља само на ономе што јесте, него обухвата и оно што је било; она даје свестрани преглед ствари, а са овим и праву меру за оцену." Прве статистике, које су иочеле да се израђују у људској заједници биле су свакако финансијске и економске (почевши од појединаца). И данас, у свима гранама, на пољу финансија и економије, имамо најбоље статистике, као статистику прихода и расхода, трговинске статистике извоза и увоза и слично. Са статистикама социјалног значаја стојимо знатно горе. Имамо у Београду статистику пописа становништва, изведену на модерној основи и несумњиво добру, затим редовне периодичне статистике Санитетског одељења о наталитету, морталитету и морбозитету, редовне периодичне статистике о кретању цена животних намирница, поред статистика појединих одељења о потрошњи воде, потрошњи електричне струје, употреби општих превозних сретстава, издавању грађевинских дозвола, уношењу животних намирница у Београд на основу наплаћене трошарине, заклане стоке итд.